Drenushe Ramadani
Javni forum u jednom od verski najraznovrsnijih gradova na Kosovu, Prizrenu, održan je u sklopu serije #debatpernime, a okupio je verske zvaničnike, stručnjake, političare i javnost koja je razgovarala o međuetničkoj i verskoj toleranciji.
Džamije, pravoslavne i katoličke crkve nalaze se na nekoliko metara jedne od drugih u centru istorijskog grada Prizrena. Sa ovim horizontom u pozadini, održan je sledeći forum serije #debatpernime, ili serije „stvarna debata“, otvorivši razgovor o verskoj i međuetničkoj toleranciji na Kosovu, koji je emitovan u televizijskom programu BIRN-a, Jeta ne Kosove u četvrtak.
Ljutfi Baleku, imam iz Prizrena, i Ilarion Lupulović, pravoslavni sveštenik, sedeli su jedan pored drugog tokom javne rasprave.
Pored njih bili su Mutaher Haskuka, gradonačelnik Prizrena, Jovana Radosavljević iz NVO Nova društvena inicijativa, Agnesa Cipa-Ljaci i Bujar Ljaci, venčani katolički i muslimanski par, Abidin Šehu, sufi derviš muslimanske zajednice, Besa Ismajlji, profesor Fakulteta islamskih studija i novinar Branislav Krstić.
Prema rečima Balekua, međuverska i međuetnička tolerancija u Prizrenu oblikovana je generacijama, uglavnom zahvaljujući geografskom i strateškom položaju Prizrena.
Rekao je da su različiti regioni Opštine Prizren puni naroda različite etničke pripadnosti koji žive zajedno.
„Četiri puta prolaze kroz Prizren. Region Žur se sastoji od Gore i Opoje, gde žive Goranci i Bošnjaci, dok Albanci žive u regionima Anadrin, Župa i Suva Reka.“ – rekao je Baleku, koji je iz Prizrena. „Sve ove različite navike i običaji integrisani su u tradicionalnom i prelepo koegzistiraju u skladu.“
Zatim, Baleku je rekao da danas, kao i u prošlosti, deca rođena u Prizrenu odrastaju učeći albanski, turski i bosanski jezik u isto vreme, što znači da ljudi ne gledaju na tuđe jezike kao na nepoznate, niti smatraju da su ostali koji ih govore stranci.
Pravoslavni sveštenik, Ilarion Lupulović, rekao je da je zbog multiverskog i multietničkog ugleda koji Prizren ima, bio iznenađen što su „u Prizrenu, mnoge crkve uništene i spaljene [tokom nemira marta 2004. godine]. Niko to nije očekivao. Ali, većina starijih građana nam je rekla da taj čin nisu počinili građani Prizrena, već ljudi koji su došli izvana.“
„Puno vremena je prošlo otada i, hvala Bogu, sada možemo da se krećemo znatno slobodnije“, nastavio je Lupulović. „Rečeno nam je da su oni (Albanci) suviše srećni što nas ponovo vide u gradu i da je ovaj grad još jednom vratio svoje osobine koje je imao pre sukoba.“
Baleku je rekao Lupuloviću da mu je nedostajalo zadovoljstvo da se slobodno kreće u Severnoj Mitrovici.
Lupulović je odgovorio da on „ne može slobodno da se kreće u Đakovici, Drenici pa čak ni u Dečanima. Nemamo problema u Gnjilanu. Pozivam nas da zajedno prošetamo i ako Vam se nešto desi, onda će se desiti i meni.“
Baleku je u odgovoru rekao da je uništavanje i očuvanje različitih verskih dobara na Kosovu i u Srbiji započeto znatno pre rata.
„Srpski režim je uništio 218 džamija tokom rata na Kosovu, a u Srbiji su takođe uništene mnoge džamije, što je nešto što bismo voleli da se nije desilo“, odgovorio je on Lupuloviću, konstatujući da su pravoslavna i katolička dobra u Prizrenu očuvana početkom 20. veka, uprkos tome što je muslimanska zajednica koristila ta dobra da upražnjava svoju veroispovest.
Mutaher Haskuka, predsednik opštine Prizren, rekao je tokom rasprave da je suživot u Prizrenu deo identiteta grada, na koji je on ponosan i na čijem negovanju naporno radi.
„Kada vidite sve ove istorijske spomenike i odrastate pored njih, onda stičete određeni osećaj saosećanja i počinjete da se sa njima identifikujete“, rekao je Haskuka. „Redovno održavam sastanke sa svima ovde, sastali smo se ovde sa sveštenicima i razgovarali o tome kako da se ova mesta otvore za turiste, tako da imaju neposredan pristup, jer su ove prostorije vredne za Prizren.“
Besa Ismajlji, profesor engleskog jezika na Fakultetu islamskih studija Univerziteta u Prištini, rekla je da bi sličnu kulturu trebalo uspostaviti i u drugim gradovima na Kosovu, te da bi građani trebalo da se upoznaju i posećuju verska dobra svih vera na Kosovu.
Prema njenim rečima, ovo bi trebalo da odstrani predrasudu, neznanje i odsustvo komunikacije da muslimani mogu da ulaze u crkvu i obrnuto.
Prema rečima Ismajljijeve, ima dece koja odrastaju, a da nikada nisu ušla u crkve i džamije, uprkos činjenici da grad kakav je Priština ima oba ova verska dobra u svom centru.
„Živimo u gradu kakav je Priština gde bi očekivali da deca odrastaju više sa kritičkim i otvorenijim umom, ali koja, u stvari, ne razumeju mesto u kom žive i nikada nisu posetila ova verska dobra koja se nalaze širom naše zemlje“, rekla je Ismajljijeva.
Jovana Radosavljević, iz NVO Nova društvena inicijativa, izjavila je da je glavna prepreka međuetničkoj toleranciji, osim političkih podela, prosvetni sistem Kosova. Prema njenim rečima, nastavni plan i program trenutno je onemogućio učenje albanskog kod Srba i obrnuto, što može dovesti do pogrešne komunikacije između mladih na Kosovu, koji ne mogu da govore sa svojim susedima.
Radosavljevićeva je naglasila i da odsustvo višejezičnosti u medijima u Beogradu i Prištini značajno doprinosi pogrešnom informisanju srpske zajednice.
„Generalno, Srbi sa Kosova se boje da dođu na jug, a većina nikada nije ni prešla most na Ibru“, rekla je ona. „Isto tako, većina Albanaca sa juga nikada nije prešla most da bi posetila sever, od istog straha i neizvesnosti oko toga šta će se desiti ako to učini.“
Agnesa Cipa-Ljaci, građanka Prizrena i pripadnica muslimanske zajednice, udata je za pripadnika katoličke zajednice. Rekla je da je tolerancija u njenoj porodici i gradu nasleđena od predaka.
„Bubija (njenog supruga) pronašla sam u Agimiju (kulturno-umetničko društvo u Prizrenu). Raznolikost je potekla od naših predaka jer su oni posećivali jedni druge tokom praznika“, rekla je Cipa-Ljaci. „Odlazili su u crkvu i u džamiju. Moj brak sa Bubijem nije ništo novo u našim porodicama. Nešto drugo, zajedničko, ujedinilo je nas dvoje, a to je muzika.“
Antigona Šestan, građanka Prizrena koja je prisustvovala raspravi, rekla je da ima hrvatsko poreklo, ali da je rođena u Prizrenu i da nikada nije imala nikakav problem sa nedostatkom tolerancije u pogledu njene etničke pripadnosti.
Prema njenim rečima, Kosovo je pretrpelo probleme zbog političkih zvaničnika koji sprečavaju ekonomski napredak Kosova.
Predsednik opštine, Haskuka, dodao je da rat na Kosovu nikada nije bio borba između zajednica, već je uvezen izvana, iz Beograda.
Beograd „će razumeti zločine izvršene na Balkanu, posebno u vreme Miloševića i prihvatiti tu činjenicu. Onda će naša vizija u pogledu evropskih integracija biti lakša. U Prizrenu, ljude karakteriše njihovo zanimanje, a ne etnička pripadnost i veroispovest“, rekao je Haskuka. „Kada bi smo slušali poljoprivrednika iz Pirane (region naseljen Albancima) i Novaka (region naseljen Srbima), njihove brige su iste.“
Lupulović je rekao da Beograd nije jedini krivac.
„Naša eparhija, tokom sukoba, javno je kritikovala neke postupke Miloševićevog režima. Otac Sava i naša eparhija su u to vreme branili albanski narod. Manastir Dečani je prihvatio 150 lokalnih Albanaca da ih zaštiti fizički, a tim postupkom, mi smo ispunili našu građansku dužnost“, rekao je Lupulović.
„Mislim da zločini Srba sami po sebi nisu stvarni problem već, pre svega, i zločini OVK. Ovo društvo mora da se očisti od kriminalaca među nama i albanski narod mora da se suoči sa zločinima izvršenim u njegovo ime“, nastavio je Lupulović. „Istu stvar bi trebalo da učini i srpski narod, koji bi takođe trebalo da se suoči sa zločinima izvršenim u njegovo ime.“
Ali je Haskuka insistirao da kao što je Evropa učinila posle Drugog svetskog rata, balkanske države prvo moraju da se slože i prihvate svoju krivicu ako žele da se okrenu budućnosti.
„Posle Drugog svetskog rata, Nemačka, Francuska i druge zemlje utvrdile su ko je bio kriv i za šta. Mi na Balkanu imamo tri do četiri tumačenja istorije, a to predstavlja problem za budućnost. Bez konsenzusa oko toga šta se desilo, ne možemo se okrenuti budućnosti, a tu mislim da je glavna tačka Beograd“, zaključio je Haskuka.
Branislav Krstić, novinar iz Severne Mitrovice, bio je zadovoljan da vidi da pravoslavni sveštenik i imam mogu otvoreno da vode debatu.
„Ovo je novo poglavlje u međuverskim i međuetničkim odnosima – uprkos činjenici da se nisu složili tokom debate“, rekao je Krstić na zatvaranju foruma.
Ovu debatu podržala je Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK.