Zakon o državljansvu Kosova predviđa jedan ili više kriterijuma za one koji do sada nisu uspeli da izvade lična dokumenta. Zakonski okviri su jasni ali se ne primenjuju, zaključeno je na debati u Peći.
U koliko građanin može da dokaže da je živeo na Kosovu do januara 1998.godine ili njegovi roditelji imaju dokumenta Kosova stiče pravo na dokumenta i zakon je tu jasan ali se ne primenjuje dosledno. Ovo je zaključak debate pod nazivom “Građani traže rešenje”, koju je organizovala NVO Centar za prava manjinskih zajednica iz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo.
Zamenica kosovskog ombudsmana Marija Radulović istakla je da je Pećki region jedan sa najviše probelma u ovom smislu.
“Ako na žalost mogu tako da kažem, tradicionalni su problemi kancelarije u Južnoj Mitrovici i kancelarije u regionu Peći a tiču se problema civilne registracije. Probleme koje smo do sada imali, imamo ih još uvek. Građani koji se žale na nemoguićnost dobijanja državljanstva u velikom procentu uglavnom ih rešimo. Ponekad je način taj da zaposleni u institucijii Ombudsmana direktno ode u kancelariju i reši se problem koji postoji, problem u komunikaciji. Negde je potrebno da se pišu pisma i da se onda sačeka odgovor i vrlo često ne dobijemo odgovor pa moramo da pišemo drugo pismo, tako da je malo komplikovaniji način”, rekla je Marija Radulović.
Direktor odeljenja javne administradije u Peći Fatmir Aslani istakao je da problem o kome se govorilo na debati, problem svih zajednica i da oni nastoje da pomognu svima jer se ovo odražava i na problem nasledstva.
“Zakon ne odvaja građane po nacionalnosti, svi su građani isti pred zakonom. U diskusiji danas, koju smo imali, posebno imamo aktivnost koja traje već tri godine. Mi kao direkltori smo otvoreni prema građanima da razgovaramo o svim problemima. Mi imamo i problem sa Katatrom koji je malo teži problem od ovoga ali su ova dva problema povezana”, rekao je Aslani.
Predsedavajući u Savetodavnom veću za zajednice, pri kabinetu kosovskog predsednika, Živojin Ćirković naglašava da je pored svih zakonskih okvira kod ovog probelma veoma važan i ljudski faktor.
” Šta reći tu, da je uvek presudan i najbitniji ljudski faktor. Ja sam probao da pomognem jednoj našoj sugrađanki koja je ostvarila pravo na penziju i išli smo u Prištinu da pitamo koja su to dokumenta koja je ona trebalo da dostavi, da bi ostvarila svoje pravo. U Prištini je trebalo dva dokumenta: lična karta i ekstrat, koji dokazuje da je ona građanka Kosova. Međutim, pošto boravi u Gračanici, u Gračanici su joj tražili nepostojeći dokumenat, a to je da ima metar kvadratni na svoje ime. Nije utemeljeno u zakonu i u suprotnosti je sa ustavom. Kako mogu u Prištini da važe jedna pravila a u Gračanici druga pravila?”, pita se Ćirković.
Građani su imali priliku da diskutuju sa panelistima. Već četiri Godine Aleksandar Jovović iz Goraždevca u braku je sa suprugom sa kojom ima troje dece na koje se ovaj problem takođe odražava. Supruga je kaže pored četiri godine braka živela još četiri u Goraždevcu, gde je završila srednju školu.
“Nemamo pravo zato što smo venčani u Čukarici. Drđžava Kosovo to ne priznaje. Da smo se venčali u Mitrovici, Leposaviću ili na Kosovu ali pošto je Srbija, Čukarica, ne postoji mogućnost. Inače i njena majka ima ličnu kartu. Već par godina kucamo na razna vrata i nikakav odgovor ne možemo da dobijemo. Imali smo problem prilikom putovanja sa policijom, jer je njena lična karta (u Srbiji) izdata na SUP Peć”, kaže Jovović.
Na provoj, od četiri debate “Građani traše rešenje”, učestvovali su građani iz srpskih sredina u opštinama Peć, Istok i Klina. Ovaj projekat sprovodi NVO Centar za prava manjinskih zajednica uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo.