16 C
Pec
četvrtak, 22 aprila, 2021

Dobro došli u Orahovac, jedini metohijski grad u kome ima još uvek Srba

Izvor :

Radio Goraždevac


Zahvaljujem u ime svih nas predsedniku Vučiću i Vama na ovoj istorijskoj poseti, srpskog ministra Prosvete našoj školi i našem gradu, u najtežim momentima našeg opstanka. Ali, Vaša poseta je nada, obratila se direktorka gimnazije u Orahovcu Dobrila Vitošević, ministru Prosvete Republike Srbije Mladenu Šarćeviću.

Sve naše pokušaje da opstanemo platili smo krvlju, suzama i trpljenjem. Od 3000 Srba ostalo nas je svega 300. Ali, Orahovac je i dalje tu, srpske bebe se rađaju, srska deca se igraju, doduše na omeđenom prostoru, koji je nazvan ružnim imenom ,,geto“, srpska i romska deca idu u srpsku školu, čuje se srpska pesma koja prkosi prilikama. Mladići i devojke se nadaju  novim ljubavima, odrasli obrađuju  vinograde, starci krase naše ulice, nastavila je direktorka Dobrila Vitošević.

Izgleda kao da je sve kao i pre, ali nije. Strah, strepnja, tuga je duboko ukorenjena u dušama svih nas. Naizgled lako se nosimo sa žestokim udarcima od šiptarskih ekstremista, koji nas lome  bezočno, ali, niko nas ne može slomiti kao napuštanje od najrođenijih, naših Srba. Vi danas, činom Vaše posete, dokazujete da nismo sami.

Život u Orahovcu i Velikoj Hoči, odakle potiču naši učenici i većina naših profesora, od svih nas iziskuje ogroman napor, snagu, izdržljivost i iznad svega svega želju da se na ovim prostorima opstane.  Ističem značaj opstanka naše Gimnazije, a time naravno i svih škola, jer na taj način pomažemo opstanak našeg naroda ovde, očuvanje naše kulturne baštine, kako spomenika važnih za našu veru i kulturu, a tako i bogate nematerijalne baštine koju čine brojni običaji, pesme, igre… I ono što je jako bitno očuvanje i opstanak našeg jezika na ovim prostorima Stare Srbije. Naša Gimnazija je u poslednje dve decenije preživela sve što je pretrpeo srpski narod na Kosovu i Metohiji.

Etničkom podelom Orahovca nakon juna 1999. godine, od velike i dobro opremljene školske zgrade koju smo imali u donjem delu grada, gde je gimnazija radila od osnivanja 1961. godine, u kojoj smo imali uređeni školski prostor sa učionicama, kabinetima i bibliotekom opremljenom velikim brojem naslova, dospeli smo u ovu improvizovanu zgradu , gde smo počeli sa radom novembra 1999. godine, koja je na jedan način postala Nojeva barka za spas svakog deteta i svakog potencijalnog učenika iz Orahovca i Velike Hoče.  Zgradu Doma kulture,koji je izgrađen samodoprinosom Srba, građana trećeg rejona grada Orahovca, kako bi se u njemu održavale igranke i slavlja, sa samoposlugom na drugom spratu, preuredili smo sredstvima i naporom stranih nevladinih organizacija i naše države u zgradu škole, kakva je ona danas-improvizovana. Nadali smo se da će ta improvizacija kratko trajati, al evo, svedoci ste i vi danas da ta improvizacija traje punih devetnaest godina.

Ovu zgradu koriste dve škole u dve smene, pre podne nastavu izvodi „Gimnazija“ , a popodne Osnovna škola ,,Dositej Obradović“.

Nabavljen je osnovni inventar, radilo se bez struje, vode, raspolažući  minimalnim sredstvima za materijalne troškove, bez kabineta, bez osnovnih sredstava potrebnih za izvođenje nastave. Ipak smo, istrajnošću profesora  i uz podršku roditelja, održali školu, ali je neizvesna bezbednosna situacija i težak život, uticao da se broj učenika smanjuje iz godine u godinu. Te školske 1999/2000. našu gimnaziju je  pohađalo 140 učenika od prvog do četvrtog razreda, da bi 2009. Godine škola ostala sa samo tri učenika. Već sledeće godina se broj povećao na petnaest, pa na 23. U prošloj godini našu gimnaziju je završilo devetoro učenika u četiri odeljenja, da bi ove godine bilo opet devetoro ali u dva odeljenja i to sedmoro u prvoj, i dvoje u četvrtoj godini. Ovde moram da napomenem, da je do prošle godine Ministarstvo prosvete davalo saglasnost da u svim razredima možemo otvoriti oba odeljenja gimnazije tj.odeljenja društveno-jezičkkog i prorodno-metematičkog smera, da bi se na početku ove školske godine to promenilo, te da nam je  društveno jezički smer uskraćen, a time i mogućnost izbora našim đacima da upišu smer koji žele. Ovde koristim priliku da vas zamolim da nam na početku nove školske godine omogućite oba smera, bez obzira na broj učenika koji se upišu, a da se i učenici drugog razreda(sada prvi) mogu opredeliti. To bi značilo ne samo učenicima već i svima nama koji smo vezani za ovu školu, jer opstanak škole znači i opstanak 20 porodica sa oko stotinak članova.

Želim da iskoristim priliku da kažem da smo u prethodnom periodu tražili da nam se omogući otvaranje i nekog odeljenja srednje stručne škole, predlagali smo smerove medicinska sestra, vaspitač, i odeljenje turističke škole, što bi značilo da se ovde može osposobiti kadar za turističke vodiče, ako imamo u vidu brojne projekte naše države na isticanju velikog turističkog potencijala Metohije.

Zato vas molimo gospodine Šarčeviću, Đuriću i Jeftiću, da nam pomognete u stvaranju uslova da se nastava u našoj školi može odvijati na najbolji način.  Da se realizuje projekat koji obuhvata renoviranje postojeće zgrade škole, od krova, preko učionica, električne instalacije i mokrog čvora, pa do opremanja učionica, kabineta za biologiju, hemiju, fiziku, računarstvo i informatiku. Da  se pomogne u rešavanju statusa sportskog igrališta, udaljenog od škole 500 metara, za koje godinama naša država, preko opštine plaća kiriju, a naša đaci sve manje mogu da ga koriste za izvođenje časa fizičkog vaspitanja i za igru. Da nam se reši pitanje prevoza naših učenika i nastavnika iz Velike Hoče, koje je nastalo oduzimanjem školskog minibusa (poklona Japanske vlade našoj školi) od strane opštine Orahovac koja funkcioniše po kosovskom sistemu, da nam se reguliše isplata materijanih troškova, tj. da se isti isplaćuju redovno, a ne da čekamo mesecima (da podsetim da smo primili materijalne troškove za jun 2017. godine). Takođe vas molim da se reši problem profesora i radnika naše škole koji odlazeći u penziju ne mogu da ostvare primanja za period od 1991-98. godine jer podataka o uplati M4 nema u Zavodu u Beogradu, a ima ih u PIO fondu u Prizrenu, odakle se podaci ne priznaju jer se izdaju sa pečatom tzv ,,Republike Kosovo,,

Takođe, hoću da naglasim da je celokupna školska dokumentacija od koje su građanima Orahovca najvažnije matične knjige učenika predratnih generacija, ostala u staroj zgradi škole u donjem delu grada. Uzalud je tadašnji direktor pokušavao uz posredovanje predstavnika UNMIK-a, OEBS-a, i raznih nevladinih organizacija da dođe do dokumenata, do školske arhive, ali do danas, nismo dobili drugi odgovor, osim, da je sva dokumntacija spaljena ili uništena.  Mnogi učenici su ostali bez dokaza da su završili školovanje u našoj Gimnaziji, a najgore su prošli oni kojima su i orginali diploma i svedočanstava ostali u kućama koje su spaljene i uništene.

Molimo nadležne, da nam u saradnji sa predstavnicima kosovskih institucija, pomognu da nam se ove matične knjige vrate.

Još jednom Vam se iskreno zahvaljujem na časti koju ste nam danas ukazali, posebno Ministru prosvete koji je ovim dolaskom ušao u istoriju našeg grada kao prvi ministar prosvete, koji je posetio našu školu, od osnivanja do danas,  i zahvaljujem se unapred na svakom vašem sledećem koraku u ostvarenju navedenih projekata vezanih za našu školu i poručujem da pomoć opstanku jedne srpske škole na Kosovu i Metohiji je ustvari pomoć opstanku našeg naroda na ovim prostorima, i pomoć u prenošenju istine o životu i postojanju generacija i generacija Srba na ovom trusnom području sa kojeg i danas na sve strane odjekuje i širi se kao eho Kosovski zavet kroz reči Svetog kneza Lazara, kroz zaveštanje Stefana Nemanje i kroz pouke i poruke Svetitelja Save Srpskog koga sutra proslavljamo, kazala je direktorka orahovačke Gimnazije Dobrila Vitošević.

4,041FanovaLajkuj
352PretplatniciPretplatite se

vesti