-2 C
Pec
sreda, 20 januara, 2021

Učesnici rasprave u Peći traže reformu zaštite životne sredine

Drenuše Ramadani

Rasprava sa meštanima održana u Opštini Peć sinoć je emitovana na televiziji RTK, a u njoj su učesnici tražili reformu politike izgradnje i zaštite prirode za koju aktivisti i meštani kažu da izaziva ozbiljnu štetu po stanovnike Peći i životnu sredinu.

Očuvanje životne sredine, degradacija reke, reciklaža, planovi za korišćenje uglja, upravljanje kanalizacijom i ilegalna izgradnja u zaštićenim sredinama bile su neke od tema o kojima se raspravljalo u Peći u sklopu rasprave sa meštanima o socijalnim i ekološkim problemima, a koja se emitovala u četvrtak, preko javnog servisa, RTK.

Raspravi, održanoj krajem marta, prisustvovali su aktivisti za životnu sredinu, meštani sredine i vladini i opštinski zvaničnici, koji su raspravljali o problemima i mogućim rešenjima za zaštitu životne sredine u Opštini Peć.

Gazmend Muhadžeri, gradonačelnik Peći, rekao je tokom rasprave da glavnu zabrinutost stanovnici Peći imaju u vezi sa budućim planovima da se izgradi hidroelektrana na reci Prizrenska Bistrica.

„Oni koji su uništili Dečansku Bistricu i imali veliku korist od tog uništenja neće lako biti odvraćeni od istog u Peći. Uložiće napor da ostvare svoje interese“, rekao je Muhadžeri.

„Nepokolebljivi smo u nastojanju da se ovo zaustavi“, dodao je on. „Skupština opštine je donela odluku da otkaže sve planove za izgradnju.“

Fatos Ljajci, aktivista za životnu sredinu iz NVO Ekološki odgovorna grupa za delovanje, rekao je da je Muhadžeri podržao aktiviste za životnu sredinu u zaštiti reke u Peći, ali isto nije važilo za Prokletije, nacionalni park blizu Peći.

„Asfalt za izgradnju novog puta napravila je opština u saradnji sa Ministarstvom infrastrukture, od kojeg je jedan kilometar postavljen unutar zaštićene zone“, rekao je Ljajci, objašnjavajući da ovo oštećuje floru i faunu nacionalnog parka.

Muhadžeri je odgovorio na ovu kritiku rekavši da izgradnjom tog puta, opština pokušava da izbegne rizik od preseljavanja meštana koji žive duboko u planinama Rugove.

Milena Zdravković, zamenica ministra za životnu sredinu koja je učestvovala u raspravi, rekla je da je ilegalna izgradnja glavni problem sa kojim se suočavaju nacionalni parkovi Kosova. Prema njenim rečima, na Kosovu je završeno više od 400.000 građevinskih projekata bez odgovarajuće dozvole.

Zdravkovićeva je objasnila da su trenutno u toku konsultacije oko administrativnog uputstva kojim se uređuju osnovni uslovi zdravstvene zaštite i bezbednosti u projektima ilegalne izgradnje.

„Kada govorimo o nacionalnim parkovima, ministarstvo takođe nosi deo odgovornosti“, rekla je Zdravkovićeva. „Prošle godine, usvojen je zakon o objektima izgrađenim bez dozvole. Posle usvajanja ovog administrativnog uputstva, nadamo se da će u roku od mesec dana, zakon stupiti na snagu i biti primenjen. Svi oni koji su izgradili ilegalne objekte u nacionalnom parku moraće da podnesu prijave.“

„Ako njihovi objekti ne zadovoljavaju standarde izgradnje i kvaliteta, kao i druge uslove, biće preduzete mere u skladu sa zakonom“, nastavila je Zdravkovićeva. „Ovo do sada nije urađeno, a usvajanje zakona je odloženo. Prema tome, bez zakona ne možemo da preduzmemo nikakve mere.“

Fatmir Morina, direktor nacionalnog parka Prokletije, rekao je da da je prema istraživanju o ilegalnoj izgradnji u Rugovskoj klisuri na Prokletijama, samo sedam stambenih objekata od 2.807 izgrađeno sa građevinskom dozvolom, od kojih nijedan nema odgovarajuće kanalizacione uslove.

Jelena Đokić, profesor za upravljanje otpadom na Univerzitetu u Mitrovici, pozvana je na raspravu. Prema njenim rečima, zaštita životne sredine i održiv razvoj dva su stuba koja moraju da idu ruku pod ruku.

Prema rečima Đokićke, održivi razvoj ima tri ključna elementa, a ako ona postoje zajedno u bilo kom projektu, onda će to dovesti do njegove održivosti.

„Da, moramo da postignemo rast. U isto vreme, moramo da zaštitimo životnu sredinu. Koncept održivog razvoja mora da se primeni“, rekla je ona. „Održivost se sastoji od tri stuba: prvi je ekonomska održivost, nešto mora da bude profitabilno i ekonomski moguće. Drugo, trebalo bi da bude poželjno u društvu, kao što ste rekli, nacionalni park je beznačajan ako u njemu nema ljudi. Treće, projekti moraju da budu u skladu sa zaštitom životne sredine.“

Ljajci je dodato da je otpad među najvažnijim ekološkim problemima na Kosovu.

„Otpad Kosovo pretvara u ogromnu deponiju, dok mi, građani, sebe distanciramo od tog problema. Ove plastične boce, kese i otpad koji bacamo predstavljaju ljudsku prljavost… Mislim da moramo da uradimo nešto da zaustavimo zagađenje koje prelazi na mnogo veći stepen za nas“, rekao je Ljajci.

Dajana Beriša iz konzorcijuma civilnog društva Kosova, KOSID, rekla je da je ponudila paket rešenja za energetske i ekološke probleme, kao i korake koji su potrebni za primenu zelene politike. Ovi koraci, rekla je Beriša, trebalo bi da se primene „pre početka izgradnje termoelektrane na ugalj“.

4,017FanovaLajkuj
352PretplatniciPretplatite se

vesti