U najnovijoj seriji #debatepernime, „stvarna debata“, preduzetnici, stručnjaci za tehnologiju, političari i vlasnici preduzeća na Kosovu razgovarali su o nezaposlenosti na Kosovu i traže strategije za unapređenje tržišta rada za mlade Kosovce.
Prema podacima Kosovske agencije za statistiku (KAS), od 1,2 miliona radno sposobnih kosovskih građana, zaposleno je samo oko 350.000 građana.
Od lica koja traže posao oko 160.000 je registrovano kao nezaposleno, navodi KAS, dok više od 700.000 ljudi „nije aktivno“ u potrazi za poslom.
Ista agencija je potvrdila da je muškarcima na Kosovu lakše da se zaposle nego ženama.Na Kosovu su zaposlena 45,3 procenta muškaraca u poređenju sa 12,3 procenta žena, uprkos činjenici da je na Kosovu fakultet završilo više žena od muškaraca.
U najnovijoj televizijskoj seriji BIRN-a na Kosovu #debatpernime, ili „stvarna debata“, koja je održana u Gnjilanu, tema razgovora bila je nezaposlenost na Kosovu i opstanak na tržištu rada kao mladi preduzetnik, koja će biti emitovana na RTK u četvrtak u 20.15 časova.
U ovoj debati, Arta Šehu-Zaimi je podelila svoje iskustvo sa osnivanjem jCoders Academyakademije jCoders, program obuke u oblasti tehnologije koji je akreditovalo Ministarstvo obrazovanja, a koji ima nekoliko ogranaka širom Kosova.
„Akademiju JCoders smo pokrenuli sa 2.000 evra koje smo sami uštedeli.Imali smo i grant od organizacije HELP, koja je kupila prvih deset laptopova za akademiju“, rekla je Šehu-Zaimijeva.
Šehu-Zaimijeva je objasnila kako su ona i njena sestra zajedno došle na ideju o pokretanju poslovanja.Prema njenim rečima, odlučili su da ga pokrenu nakon što su uočili neke ključne stvari na tržištu rada za sektor IT.
„Primetili smo dva problema.Prvo, škole nisu obezbedile adekvatnu nastavu o tehnologiji za osnovne i srednje škole, i drugo, na našem tržištu postoji niz uspešnih kompanija u oblasti informacione tehnologije.Postoji potreba za profesionalcima u ovoj oblasti“, rekla je Šehu-Zaimijeva.
Šehu-Zaimijeva se nada da njena kompanija pomaže u uspostavljanju adekvatnog tela stručnjaka u ovoj oblasti.
Prema njenim rečima, brzi razvoj tehnologije ostavio je tržište rada u sektoru IT nepripremljenim, dodajući da na Kosovu postoje potencijali za zapošljavanje za profesionalce u oblasti IT i potencijal za stvaranje visoke dobiti.
Mergim Cahani, osnivač kompanije Gjirafa, govorio je o poteškoćama kroz koje je prolazio na svom putu ka uspehu, ističući i potrebu da pored njega postoje i drugi ljudi na polju tehnologije.
„Pokrenuo sam kompaniju Gjirafu u avgustu (2012) u svojoj kući u Prizrenu, pretvarajući je u kancelariju.Radio sam mnogo sati, čak i vikendom.Kompanija Gjirafa je propala februara 2013. god.Izvršio sam analizu da bih video zašto je došlo do neuspeha i došao sam do zaključka da je, u principu, bila moja krivica zato što sam pokušao da sve radim sam“, rekao je Cahani.„Shvatio sam da treba da tražim ljude koji su bolji od mene u ovoj oblasti.“
Danas, Gjirafa ima više od 70 stalno zaposlenih i 100 drugih honorarnih radnika.Ali tehnološki preduzetnici nisu jedini koji su uspeli u prilično teškom poslovnom okruženju na Kosovu.
Isak Vorgučić, zajedno sa svojom suprugom, počeo je da proizvodi svoje pivo, Pivđan, kao hobi.U početku su počeli da ga prave kod kuće, pre nego što su odlučili da investiraju i prošire proizvodnju.
„Tržište za ovo pivo je specifičnije.Mi proizvodimo tri vrste piva koje se ne mogu naći na drugim mestima na Kosovu“, rekao je Vorgučić.„Proizvodnja je bila toliko mala da sam prvobitno nameravao da prodam svo pivo u Gračanici.Kasnije smo se proširili i počeli da prodajemo u dve baze Kfora, dve prodavnice u Severnoj Mitrovici i jednoj u Leposaviću.“
Poteškoće u poslovanju u privatnom sektoru navele su mnoge ljude da traže zaposlenje u javnom sektoru.
Erold Beljegu, ekonomski savetnik premijera, rekao je da je shvatanje da je zaposlenje u javnom sektoru kao sigurne opcije samo mit.
„Imao sam radnika u svojoj kompaniji koji je imao posao sa 500 evra mesečne zarade, a koji je tada napustio taj posao i otišao u javni sektor za platu od 350 evra, uz obrazloženje da je drugi posao najsigurniji za njega“, rekao je Beljegu.„Mislim da javni sektor nije namenjen ambicioznim ljudima, jer je privatni sektor zahtevniji.“
Prema podacima KAS, godine 2018, jedna trećina zaposlenih na Kosovu radila je u državnoj upravi, ukupno preko 90.000 zaposlenih.
Zapošljavanje više od 80 zamenika ministara, postavljenih u različitim ministarstvima u izvršnom organu Kosova od 2017. Godine, samo je jedna od odluka za koje je trenutna kosovska vlada kritikovana, čime je više nego udvostručen broj zaposlenih u odnosu na prethodnu upravu.
Beljegu je rekao da njegova vlada već radi na smanjenju ovog broja, sa planom da se u svako ministarstvo postave samo dva zamenika ministra, što bi odražavalo politiku prethodne uprave.Prema njegovim rečima, gašenje pojedinih odeljenja koristilo bi njenom funkcionisanju.
„Nadam se da će buduća vlada biti ograničena na samo 13 ministarstava.Oni (zamenici ministara) su politički postavljeni i, kada ova vlada završi svoj mandat, ostaće bez posla“, rekao je on.
Prema rečima političara koji su učestvovali u debati, situacija je dovela do nezadovoljstva, utičući na to da mladi ljudi napuste zemlju.
Nenad Rašić iz Centra za lokalni ekonomski razvoj i poznati političar kosovskih Srba rekao je da na Kosovu treba kriviti politički sistem jer on ne daje nadu niti mogućnost da se profesionalno razvijate u bilo kojoj oblasti.Prema njegovim rečima, to građane motiviše da napuste zemlju.
Rašić je rekao da migracija mladih nije u potpunosti negativna pojava jer, kako on kaže, ima „pozitivnu ekonomsku nuspojavu“.
„Oni koji napuste zemlju, bilo zbog opstanka ili bolje prilike, zbog lojalnosti svojim porodicama, kasnije ulažu kod kuće“, rekao je on.
„Loše je to što nismo izgradili sistem ili institucije koje ovde stvaraju nadu.Najveći psihološki problem kod nas je što nema nade“, nastavio je on.
Izazovi preduzetničke delatnosti postaju još teži kada ste žena na Kosovu, kaže Besa Rugova, preduzetnica tekstilne firme Besa.Rugova je objasnila izazove kroz koje je prošla da bi osnovala svoju firmu.
Rugova je govorila o vremenu koje je provela studirajući, o svom produženom radnom rasporedu, skupom školskom materijalu, studentskim kreditima, kao i o predrasudama prema ženama u poslovanju.
„Nisu me shvatali ozbiljno“, rekla je Rugova.„Jednom sam, kada sam krenula da porazgovaram sa knjigovođom, putem srela svog brata i otišli smo zajedno.Na svako moje pitanje upućeno knjigovođi, on je odgovarao mom bratu, sve dok mu nisam rekla „firma je moja, pa se obraćaj meni.“
Neka pitanja i komentari javnosti dodatno su podstakli razgovor o ovim izazovima.
Šaban Terziju, iz nevladine organizacije Lansdowne, rekao je da bi vlada trebalo da učini nešto kako bi promenila situaciju da mladi ljudi ne bi napuštali zemlju.On je dodao da ulaganja u poljoprivredu treba da budu usmerena na sektore sa najneiskorišćenijim resursima na Kosovu.
Studentkinja Ardijana Haljimi postavila je pitanje o vladinom planu za rešavanje nezaposlenosti mladih.
Aljfred Haljilji je postavio pitanje savetniku premijera da li vlada ima kampanju za podizanje svesti o razvoju karijere mladih.On je takođe pitao da li će mladić koji ima dve hiljade evra i želi da investira dobiti podršku vlade.
Erold Beljegu je rekao da vlada nema planiranu kampanju, dodajući da za pokretanje poslovanja na Kosovu postoji ekonomska sigurnost, osim problema sa električnom energijom, koji će se rešiti uvođenjem termoelektrane Novo Kosovo.
Projekat termoelektrane Novo Kosovo za izgradnju nove termoelektrane na ugalj odbila je Svetska banka u oktobru 2018. godine, a pored nedostatka finansijskih sredstava za izgradnju, projekat, u najboljem slučaju, biće završen u 2022. godine i koštaće ukupno oko 1,3 milijarde evra.
Ovu debatu podržala je Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK.