16 C
Pec
četvrtak, 22 aprila, 2021

„Razmena prava, a ne razmena teritorija“

Način nastavka prekinutog dijaloga između Kosova i Srbije i ideja o promeni granica između ovih država bila je tema razgovora u poslednjoj epizodi #Debatastvarno (Debatpernime).
Analiticari, poslanici i građani okupili su se na diskusiji u Prištini, u
vezi normalizacije odnosa 20 godina nakon rata i momentuma nakon
Berlinskog samita u aprilu.
U ovoj debati je zabeležen sukob mišljenja u suočavanju s prošlošću i mogućnosti podele Kosova.
Panelistima je traženo da izađu s predlozima šta treba uraditi kako bi se izašlo iz ove „nulte tačke“, kako su oni nazvali trenutak u kojem se nalazi dijalog između Kosova i Srbije.
Samit koji je održan 29. aprila u organizaciji nemačke kancelarke, Angele Merkel, i francuskog predsednika, Emanuela Makrona, na kojem su se sastali lideri Zapadnog Balkana.
„Evropska unija prvo treba da napravi Srbiju normalnom državom. Kosovu treba da dozvoli da izađe iz kandži kriminala i korupcije, što je isti problem. Imamo slične probleme, imamo zarobljene države“, rekao je Haki Abazi, regionalni analitičar s Kosova.
„Sećam se pre jedno 7-8 godina pitanje Kosova je bilo 13. po redu (prioriteta u Srbiji). Ali kada god je politika zakazala u rešavanju pitanja penzija, školovanja, života, dobrobiti, oni bi stavili Kosovo kao prvo i nacionalizam bi skočio u Srbiji kako bi se sačuvali interesi kriminalno-političke grupe u Srbiji. Isto je i na Kosovu”, dodao je on.
Sonja Biserko, šefica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, je rekla da je Beograd oduvek želeo da uključi Albaniju u pitanje granica Kosova i nikada nije uspeo u tome, dok im to konačno nije pošlo za rukom sa Ramom.
„Beograd je oduvek želeo da uključi Albaniju u igru u razgovorima o Kosovu, ovo je na istoj liniji s onim što je rekao Ćosić da Albanci imaju pravo na ujedinjenje, ali i Srbi imaju pravo da se ujedine, misleći ovde i na bosanske Srbe… Međutim, Srbija nikada ranije nije uspevala
da uključi bilo koga u ovu diskusije, osim sada sa Ramom“, rekla je Biserko.
Ona je nastavila da tvrdi da su Rama, Tači i Vučić pokrenuli diskusiju o promeni granica iza kulisa, zajedno sa Mogerinijevom i određenim osobama koje su u međunarodnoj zajednici lobirale o ovoj opciji.
Pošto su osobe od uticaja bile uključene u promovisanje ove ideje, ova je ideja bila „na ivici uspeha“, dodaje Biserkova. Međutim, uključivanje Nemačke i Francuske u ovaj proces sada nije iznenađujuće jer je „sa dnevnog reda uklonjena politika promene granice“. Prema Biserkovoj, ovo je dobro i zbog toga što bi se opciji promene granica obradovala Rusija,
kojoj pogoduje politika podele regiona po etničkim osnovama.
S druge strane, politički savetnik predsednika Tačija, Ardian Arifaj, rekao je da nijedna tema nije uklonjena sa stola u Berlinu i da su sve opcije otvorene.

„U Berlinu nije stavljena tačka na nijednu ideju. Održana su 3 sastanka predsednika a sada imamo i državnu delegaciju za dijalog koja čak još nije održala nijedan sastanak. Dakle, još ne znamo kakav će biti konačni sporazum“, rekao je Arifaj.
„Predsednik je nekoliko puta ponovio da zahteva momentalno, bezuslovno priznavanje Kosova od strane Srbije, kao i ujedinjenje Preševske doline Kosovu, kao deo ispravljanja istorijskih nepravdi i kao garant da će se sačuvati substrat albanskog stanovništva u Preševskoj dolini“, rekao je Arifaj.
Rada Trajković, srpska političarka s Kosova, rekla je da su ljudi u Srbiji za podelu Kosova, jer u stvari podela ili promena granica znači gašenje postojanja ove države. „Kada razgovaram sa nekim intelektualcima iz Beograda, čujem da postoji podrška za podelu Kosova, ali, da budemo jasni, ne podela koja podrazumeva ostatak Kosova, nego podela na dva dela, jedan veliki deo koji bi pripao Srbiji, a ostatak koji bi pripao Albaniji … dakle, u ovom projektu se zamišlja da Kosovo potpuno nestane kao država“, izjavila je Trajkovićka.
„Tamo se čak govori o tome da liniju treba postaviti negde oko Gračanice i dogovoriti sa Ramom o ovome nekako“, rekla je Trajkovićka.
Ona je dodala da su „problem za sve nas na ovoj teritoriji pregovarači, upravo Tači i Vučić“.
Vjosa Osmani, poslanica LDK-a je rekla da dijalog treba da se nastavi sa principima, sa idejama i crvenim linijama, a ne da se osporava postojanje Kosova kao države, što se je, prema njenim rečima, dogodilo u trenutku otvaranja teme granica.
„Dakle ako mi želimo da vratimo u kolosek ovaj proces svakako da moramo izgraditi osnovna načela na kojima pregovaramo. A prvo, mislim da prvo mora da bude da svako razume, na Kosovu, u Srbiji, a iznad svega kod posrednika, kod EU, da nema mira bez pravde. Na Kosovu nije bilo pravde, ni u jednom jedinom slučaju za sve žrtve i ne možemo prosto da pregazimo preko ovoga kao da se ništa nije desilo i nastavi da se govori o nalepnicama registarskih tablica vozila ili trguje zemljom Kosova kao vrsta nagrade za
agresora. Dakle ovo moramo apsolutno da uklonimo sa stola“, rekla je Osmanijeva. Dalje je dodala da su zvanično obavešteni od strane prijateljskih država Kosovu je održano nekoliko tajnih sastanaka dva predsednika, Tačija i Vučića, na kojima su razgovarali o
razmeni teritorija.

„Nas su zvanično obavestile države koje su uključene u ovaj proces, da je istina da su otvorene karte u određenim trenucima. Što je žalosno jer ne samo da ukazuje na potpuno odsustvo transparentnosti u odnosu sa građanima koje ova dva predsednika zastupaju. Drugo načelo je da se ovaj dijalog treba ponovo pretvoriti u dijalog za građane, a ne političare, jer
dijalogom treba rešiti praktična pitanja koja olakšavaju živote građana“, dodala je Osmanijeva.
Ardian Arifaj je insistirao da predsednik Tači nije imao tajne sastanke i da nikada nije spomenuo razmenu i korekciju granica.
„Prvo, nije imalo tajnih sastanaka ni tajnih sporazuma jer kakav god sporazum bio, mora da se iznese pred Skupštinu Kosova i ratifikuje od 2/3 poslanika. Drugo imamo državnu delegaciju za dijalog, koju je osnovala kosovska strana i imamo Rezoluciju, koja postavlja načela i okvire dijaloga“, izjavio je Arifaj.

Haki Abazi je Arifaja podsetio na pismo koje je Tači poslao Donaldu Trampu i opisao ga kao opasnu izjavu.
„Tači, u pismu koje je poslao Trampu je rekao da smo spremni da prihvatimo svaku vrstu kompromisa kako bi se postigao konačni sporazum sa Srbijom“, podseća Abazi.
I Vjosa Osmani je podsetila dva slučaja u kojima je, prema njenim rečima, predsednik imao tajne sastanke i tendenciju da održi još nekoliko sastanaka.
Kada je od panelista zatraženo da izađu sa rešenjima, u kojem smeru bi ovaj dijalog trebao da
ide od sada, predlozi su bili sledeći.
„Jedini način da se dijalog nastavi smeru normalizacije i sprovođenja postignutih sporazuma i da se ide ka priznavanju, jer je Kosovo poslednji deo raspada Jugoslavije. Po sve je opasno sprovesti podelu po etničkim linijama. Multietničnost je veoma važna“, rekla je Biserkova.
Miodrag Milićević iz organizacije „Aktiv“ pitao je paneliste šta radi Vlada Kosova kako bi vratila Srbe u urbane sredine i podstakla dijalog unutar zajednica na Kosovu.
Abazi je pozvao kosovske Srbe da postanu iskreniji u tom pogledu.
„Kosovski Srbi su najbogatiji Srbi u Nišu, Leskovcu i Beogradu (jer su prodali imovinu koju su imali na Kosovu). Dakle, kada prodaš imovinu nemaš prava, ni u Evropi ni u Americi, kada napuniš džepove parama kosovske dijaspore (kojima je prodata imovina)…. Ne možeš da nastaviš sa žalopojkama zašto Srbi ne žive na Kosovu“, rekao je Abazi.
Takođe je dodao da pitanje boravka i egzistencije na Kosovu, praktično pitanje nedostatka dobrobiti građana, nedostatka privrednog razvoja, obrazovanja i zdravstva dakle „nije etničko pitanje, već problem kako se upravlja na Kosovu i nedostatak odgovornosti“.
„130 hiljada Albanaca je pobeglo zbog lošeg upravljanja u poslednjih deset godina, tako da nemojmo praviti problem etničkim. Da je 130 hiljada Srba otišlo, to bi bio politički skandal u celom svetu. Dakle, ostati ovde ne predstavlja etnički problem“ – odgovorio je Abazi.
Vjosa Osmani je rekla da su trenutno najugroženiji Srbi na Kosovu oni koji žive na severu zemlje jer su ugroženi od strane bandi koje finansira Vučić, a ne Albanci.
Analitičarka Biserko je rekla da je problem Albanaca i Srba pitanje jezika jer nove generacije ne poznaju jezik jedni drugih i to stvara jaz između zajednica.
Panelisti su zatim nastavili da razgovaraju o pitanju ratnih zločina i suočavanja s prošlošću.
Rada Trajković je rekla da treba „shvatiti da su neki loši Srbi i neki loši Albanci ovde činili loše stvari. Moramo sačekati da Specijalni sud za Kosovo prizna zločine počinjene nad srpskim žrtvama“.
Osmanijeva je dodala da „ne može doći do bilo kakvog sporazuma bez pravde za sve žrtve, bez obzira na etničku pripadnost … Takođe treba priznati da smo na Kosovu imali (srpski) režim sličan aparthejdu, dok su zločini koje su počinili Albanci bili individualni. Oko 13 hiljada Albanaca je ubijeno u zločinima koje je podržala država (Srbija). Postojala je zakonska diskriminacija Albanaca (`90-ih), meni je bilo zabranjeno da idem u školu – i to treba priznati“, rekla je Osmanijeva.

Ljeart Hodža, novinar RTV 21 je pitao poslanicu Osmani da li misli da Skupština može da se nađe u istoj situaciji da se predstavi Sporazum sa dve trećine Skupštine i bude u situaciji „uzmi ili ostavi“.
Poslanica Osmani je u svom odgovoru za Hodžu rekla da je sve moguće jer je predsednik postavljao poslanike u ovakvu situaciju i ranije i da se ovaj scenario može zamisliti.
Ali na kraju, prema njoj, ono što je bitno za konačni sporazum je da „ne bi trebalo da dođe do razmene teritorija, već razmene prava“.
Debata je emitovana s prevodom na albanski i srpski 23. maja na RTK, a 24. maja na TV Mir u Mitrovici. Celokupna debata s engleskim prevodom će biti emitovana tokom sledećih
nedelja.

4,041FanovaLajkuj
352PretplatniciPretplatite se

vesti