2 C
Pec
sreda, 14 aprila, 2021

Kamenica, primer suživota između Albanaca, Srba i Roma

Danas u Kamenici možete primetiti da etničko neprijateljstvo između Albanaca i Srba sve više bledi, nakon dve decenije ne toliko dobrih odnosa između ove dve lokalne zajednice. Aktivisti, opštinski rukovodioci i građani su se okupili na debati u Kamenici, kako bi rekli nešto više o odnosima između ove dve etničke zajednice.

Opštinu Kamenica u ovom mandatu predvode dvoje mladih ljudi, koji su ujedinili svoje ciljeve etničkog suživota. Ćendron Kastrati, predsednik Opštine Kamenica, pozvan na #debatpernime je rekao da glavnu zaslugu za suživot između različitih zajednica u Kamenici zapravo imaju građani.

„Kao nova vlast, nešto smo progresivniji u ovom smislu i veoma smo zainteresovani da poguramo procese i smatramo da je ubuduće, upravo na mladima, upravo na nama kao mladoj generaciji da donesemo smelije odluke”, rekao je Kastrati. Kastrati je dodao da se građani moraju tretirati ravnopravnim i moraju se ocenjivati prema svojoj stručnoj spremi a ne prema svom etničkom poreklu ili veroispovesti. Sa druge strane, što se tiče saradnje sa potpredsednikom opštine, koji je Srbin, Kastrati je rekao da ovo ne smatra nacionalnom izdajom imajući u vidu da ih ujedinjuje cilj
uspostavljanja društva koje je različito i multikulturno.

„Nismo imali zakonsku obavezu da imenujemo potpredsednika opštine za zajednice, imajući u vidu da imamo samo 5 procenata pripadnika iste, međutim lično ne poznajem toliko dobro srpski jezik i smatrali smo važnim da u okviru kabineta imamo jednog predstavnika srpske zajednice, kako bismo postigli uključivost srpskih građana.”

Sa druge strane, Bojan Stamenković je rekao da je njegov dolazak na mesto
potpredsednika opštine propraćen različitim pričama koje su kružile u medijima, i da su posebno kursevi srpskog i albanskog jezika propraćeni negativnim komentarima.

„Ćendron i ja imamo i smelost i dobru volju. Naravno, tu i tamo se pojavljuje po neki negativan komentar, ali se na njih ne obaziremo. Verujemo u istinske vrednosti i radimo u tom smeru”, rekao je Stamenković.

Dalje, Stamenković je rekao nešto više o kursevima koje Opština Kamenica pruža sa ciljem da podigne na još veći nivo suživot između Srba i Albanaca.
„Znamo da je Kamenica dobar primer suživota i multietničnosti. Međutim, došli smo do zaključka da je glavni problem komunikacija. Kod starijih generacija nemamo problema, pošto Albanci i Srbi govore jezik svog komšije, ali mlađe generacije, nakon rata, duž ovih 18 godina, nisu imale puno kontakata”, rekao je on.

Silvija Rašković, službenica za zajednice i povratak u Opštini Klina, rekla je da suživot između Srba i Albanaca ne nedostaje ni u Opštini Klina, ali i da nije na zadovoljavajućem nivou. Po njoj, srpski povratnici u ovoj opštini se suočavaju sa mnogobrojnim pljačkama i njihovi predmeti nisu rešeni pred organima reda i mira.

„Ovo postoji i kod nas, sarađujemo međusobno, imamo čak i jedan pozitivan slučaj jedne mesare u kojoj rade Srbi i Albanci, mesare mešovitog sastava. Međutim, u poslednje vreme smo imali puno krađa, puno pljački, uznemiravanja, pa se i ne možemo puno pohvaliti našim suživotom”, rekla je Raškovićeva. Raškovićeva je takođe dodala da povratnici u Klini nisu zainteresovani da ostanu tu. Ona je pomenula prodaju zemljišta od strane Srba, usled nedostatka mogućnosti zapošljavanja i malog broja učenika.

„Nemamo ni puno onih koji su zainteresovani da ostanu tu. Imamo puno slučajeva prodaje zemljišta. Nema mogućnosti zapošljavanja. Shvatam da kako u albanskoj tako i u drugim sredinama, uopšteno ima problema sa zapošljavanjem, ali kod nas, u celoj opštini imamo samo dva srpska službenika. Ovo je vrlo malo”, dodala je ona.

Tahire Gaši, aktivistkinja građanskog društva koja vodi nevladinu organizaciju „ZANA” rekla je da građansko društvo pruža podršku srpskim povratnicima u Klini.

„Što se tiče saradnje, bilo sa kancelarijom za zajednice ili sa srpskim povratnicima, građansko društvo ostvaruje dobru saradnju a neke od žena su članice organizacije

„Zana” u kojoj radim i ja i uglavnom se bave ručnim radom, pošto su u starijem dobu i nemaju perspektivu u smislu učešća u nekom novom programu”, rekla je Gašijeva.

Gašijeva smatra da lokalne i centralne institucije moraju sarađivati organizovanjem zajedničkih aktivnosti za sve etničke zajednice.

„Institucije moraju izraditi strategiju, jer nije da nema suživota, nije da ih (povratnike) nismo dobro primili, jer je već 2003-2004. godine Opština Klina dobro primila zajednicu povratnika i uvek je bila otvorena i željna saradnje, kao i samo građansko društvo, aktivnostima koje organizujemo”, dodala je ona.

Između ostalog, Gašijeva je rekla da je nedostatak finansijskih sredstava taj koji sprečava građansko društvo, dodajući da institucijama nedostaje inicijativa da sednu za istim stolom i rade na izradi strategije koja će negovati suživot između različitih etničkih zajednica na Kosovu.

Ćendron Kastrati je dalje tokom debate istakao da zajednice ne treba da se tretiraju zasebno, ne treba da se favorizuju u grupe pri davanju finansijskih sredstava. Prema njegovim rečima, postupanje prema njima kao prema ravnopravnim građanima, pomaže i neguje suživot u mestu u kome žive, u ovom slučaju Srba, Albanaca i Roma.

„Građani Kamenice žive zajedno u istim naseljima i nemoguće je da nemaju iste probleme i iste potrebe, zbog čega ih ne možemo tretirati kao zasebnu grupu”, rekao je Kastrati.

Dragiša Jeremić, pravoslavni sveštenik u Kamenici, koji već sedam godina živi u ovom gradu je istakao tokom debate da je za njega dan izgubljen ako se ne sretne sa nekim Albancem bilo da sa njim porazgovara ili popije kafu.

„Ja sam sveštenik Srpske pravoslavne crkve u Kosovskoj Kamenici, ali za mene je dan izgubljen ako se tokom dana nisam sreo i razgovarao sa komšijama Albancima, često i uz kafu. Ovo je potpuno prirodno i normalno u Kamenici. Imam odličnu saradnju i sa imamima ovde u Kamenici”, rekao je Jeremić. Jeremić je dodao da su Srbi i Albanci uvek bili jedan pored drugog na Kosovu, i da od sada svi moraju poći primerom Kamenice.

„Mnogi drugi ljudi mogu doći ovde i videti primer suživota Albanaca, Srba, Roma i svih drugih nacionalnosti, o tome kako treba živeti na Kosovu. Rođen sam na Kosovu, i nisam upoznat da je ikada postojalo mesto gde su živeli samo Srbi ili samo Albanci”, dodao je on.

Dalje, Jeremić je rekao da se građani moraju distancirati od političkih tenzija i nastaviti saradnju. Raškovićeva je dodala da verski poglavari imaju veliku ulogu u Klini zbog poruka koje upućuju o očuvanju dobrosusedskih odnosa.

Sa druge strane, predsednik Kastrati je rekao da verski poglavari često imaju veću ulogu u odnosu na opštinsko rukovodstvo za očuvanje dobrosusedskih odnosa između Albanaca, Srba i Roma. On je pomenuo gradski park, koji je bio zajednička inicijativa verskih predstavnika u
korist građana Kamenice. Sem kifli i mleka, Kastrati je rekao da se obavljaju i sistematski pregledi svih građana bez ikakve razlike, a između ostalog je dodao da je Opština Kamenica, prva opština koja objavljuje dokumenta na oba službena jezika Republike Kosovo.

Sa druge strane, potpredsednik Stamenković je istakao da je problem u Opštini Kamenica, udaljavanje mladih iz svih zajednica.
„Naš cilj i ono na čemu radimo u ovom trenutku jeste da osnažimo mlade, programima za otvaranje novih preduzeća koji su uglavnom povezani sa poljoprivrednim proizvodima. S tim u vezi, očekujemo da preko Ministarstva poljoprivrede i drugih donatora i međunarodnih organizacija promovišemo i podržimo mlade”, rekao je on.

Kao posledica emigracije i drastičnog pada u broju učenika u ovoj opštini, Kastrati je podneo zahtev da se raspiše referendum o smanjenju broja nastavnika.

Kastrati je rekao da prema Agenciji za statistiku Kosova, smatra se da u Kamenici ima dve trećine nezaposlenih, ali i da sektor prosvete ne treba smatrati mogućnošću zapošljavanja. Prema Kastratijevim rečima, od 2006-2007. godine je bilo 8200 učenika a od 2017-2018. manje od 4400 učenika, da šest škola u Kamenici ima manje od pet učenika po školi, a u još šest škola ima manje od 20 učenika. Dodao je da je nakon savetovanja sa stručnjacima za obrazovanje zaključeno da nema kvalitetne nastave u razredima sa manje od 20 učenika i da će ovo sprečiti učenike da se socijalizuju, konkurenciju i veliki broj drugih izazova. Centralna izborna komisija je na sastanku održanom 27. maja odbacila Kastratijev zahtev za referendum o reformama u obrazovanju. Građanin Goran Maksimović, je rekao da pitanje kanalizacije u jednom kameničkom naselju nije moglo da reši nekoliko predsednika opštine pre Kastratija. Zatim je dodao da se građani sa tih prostora suočavaju sa puno problema da se kreću slobodno usled nedostatka kanalizacije, pošto otpadne vode i fekalije isplivavaju na površinu.

Dalje, Maksimović je pitao da li rade na tome da stave u funkciju carinski punkt u Tuđevcu, na osnovu sporazuma potpisanog sa Opštinom Medveđa.
Kastrati je rekao da pokušavaju da naprave privrednu zonu između dve opštine, Kamenica i Ranilug, dok je što se tiče sporazuma o preradi otpadnih voda, rekao da trenutno vode razgovore o saradnji između tri opštine, Kamenica, Ranilug i Bujanovac.

4,039FanovaLajkuj
352PretplatniciPretplatite se

vesti