Više nego bilo gde u Evropi na Kosovu veliki broj dece i mladih živi u siromaštvu i na granici egzistencije. Samo deset posto dece s posebnim potrebama korisnici su zdravstvenih, obrazovnih i socijalnih usluga. Takođe su zabeleženi i slučajevi da maloletna deca rade, i to određeni broj njih u opasnim uslovima, govori statistika.
Siromaštvo dece i mladih na Kosovu utiče i na njihov stepen obrazovanja, a kasnije i na mogućnost zapošljavanja. Nedostatak kulturnih, sportskih i drugih aktivnosti koji utiču na kvalitet života dece i mladih karakterističan je i za Goraždevac. Profesor fizičkog vaspitanja Bojan Radulović smatra da ključ nije u uslovima, već u zajedništvu.
“Što se tiče sporta tu postoje uslovi, ali očigledno da nam treba nešto što će da nas podigne, da nas podstakne. Ako baš gledamo tako, onda moramo da se držimo svi zajedno, da radimo svi za jednog, jedan za sve a ne da radimo svako pojedinačno i da gleda svako za sebe”, kaže Radulović.
Radulović je u Goraždevu osnovao i Kulturno-umetničko društvo, ali je njegov rad neizvesan zbog izostanka podrške i uslova rada.
“Jako je teško raditi bez nekih posebnih uslova, i ako mi nismo imali imali prohteve i zahteve samo sveopštu podršku podršku KUD-a iz Leposavića”, kaže on.
Damjan Portic je jedan on onih koji su iglali u lokalnom KUD-u. On smatra da mladi koji ovde žive, nemaju dobre uslove, da se bave sličnim aktivnostima.
“Ja sam godinu dana igrao folklor, bilo je jako teško. Jedan od najvećih problema bilo je mesto gde ćemo da igramo, stalno su nas premeštali, zatim nošnja”, kaže Portić.
Profesor Radulović ipak poručuje, da je mišljenja, da mladi mogu da ostvare svoje snove u koliko budu uporni i ambiciozni.
“Uz zalaganje, ukoliko se potrude, u koliko stvarno nešto žele, snovi su ostvarivi. Sve snove može čovek da ostvari, u koliko ima ambicije, u koliko preferira da se angažuje i zauzme za to”, kaže Radulović.
Mnogi smatraju da kvalitet nastave u srpskim sredinama nije na visokom nivou a deca teže da svoje školovanje nastave u većim gradovima Srbije.
“Ja bih pokušala da upišem u Kraljevu ili Kragujevcu farmaciju ili pedrijatriju a sad ako ne prođem, Bože moj, kaže Tea Todorović za naš program.
Miljana Kolšinac, koja poslednjih osam meseci radi kao novinar u Radiju Goraždevac, kaže da su socijalni problemi, nedostatak radnih mesta neki od glavnih uzroka stanja u kakvom se mladi nalaze u Goraždevcu.
“Vrlo je teško u današnje vreme ovde naći posao, konkretno u celoj državi stopa nezaposlenosti raste u glavnom, zbog čega mladi odlaze odavde”, kaže Kolašinac.
U mnogim zemljama u tranziciji u Centralnoj i Istočnoj Evropi i pored perioda održivog ekonomskog rasta, deca su još uvek u riziku od ekstremnog siromaštva. Postoji realna opasnost da trenutna ekonomska i finansijska kriza dodatno utiče na problem siromaštva dece, posebno ako ne postoje kvalitetni i finansijski održivi sistemi socijalne zaštite.
Marginalizovanje dece ima ogromne posledice za pojedince i društvo u kome deca rastu u siromaštvu, nemaju kulturne, sportske aktivnosti i jednake mogučnosti da se školuju, što kasnije rezultira time da ne mogu da se zaposle i ostaju bez mogućnosti izbora. Ulaganje u decu je značajno ne samo iz razloga da bi se deca izvukla iz siromaštva u ovom trenutku, već kao efikasan i veoma ekonomičan način da se sadašnjim generacijama obezbedi da budu obrazovani, zdravi, produktivni i društveno aktivni odrasli građani.
