Međuetnički odnosi na Kosovu su blago rečeno specifični, a posebno se to ogleda na primeru mladih. U razvijenim zemljama poznavanje kulture, običaja i jezika sugrađana koji pripadaju drugoj etničkoj grupi smatra se vrlinom. Međutim, na Kosovu je situacija drugačija.
Veliki broj mladih ljudi iz bilo koje etničke grupe nikada nije imao kontakt sa pripadnicima druge etničke grupe. Kod mladih ljudi još uvek je zastupljen identifikacioni model zasnovan na etničkoj pripadnosti ili verskom identitetu. To je kada su u pitanju Srbi i Albanci zato što ne postoji kontakt tokom odrastanja, smatra Veton Mujaj iz NVO Syri i Vizionit.
„Na neki način, oni za druženje nisu mnogo zainteresovani, neka rade jedni šta hoće, ovi drugi šta hoće ali zajedničkih se ne radi mnogo. To je teško realizovati, po mom mišljenju zato što mladi nisu u istoj školi, nisu zajedno u gradu i onda se formira razdvojenost. Mislim da na tom polju ima dosta da se radi, pogotovo u odnosima Srba i Albanaca, dok su Bošnjaci, Romi i Egipćani više integrisani, zato što Egipćani i Romi pričaju albanc+ski i idu zajedno u školu, takođe i Bošnjaci i na neki način imaju više mogućnosti da se druže, dok sa mladim Srbima ima više poteškoća“, kaže izvršni direktor NVO Syri i Vizionit Veton Mujaj.
Slobodan Petrović iz Goraždevca već skoro dvadeset godina je službenik Opštine Peć i dobro poznaje međuetničke odnose Srba i Alanca.
“Pozitivan razgovori u Briselu ili bilo gde doprinose boljim odnosima našim. Bilo kakvi problemi koji se dese u tim razgovorima, odmah se odraze na nas I na lokalno stanovništvo, posebno na nas u enklavama koji živimo I koji živimo ovakvim načinom života, jer mi živimo potpuno drugačijim načinom života od Srba sa severa”, smatra Petrović.
Mladi ne pokazuju želju i inicijativu da prihvate i uključe one koji se razlikuju po etničkoj, verskoj ili nacionalnoj pripadnosti kao deo sopstvene grupe. Kada su novinari u pitanju postoji neki vid osnovne saradnje i pomoći među kolegama ali se i oni bave dešavanjem u svojoj zajednici, smatra Jelena Marković, novinarka iz Severne Mitrovice.
“Novinari iz srpske i albanske zajednice se manje-više bave oblastima u svojim zajednicama, tako da nemaju neku veliku potrebu, da kažem, za saradnjom, osim možda neke razmene kontakata I po nekad neke razmene informacija I podataka koje prosto nisu geografski u tom delu. Što se tiše severa konkretno, generalno imamo dobru saradnju sa kolegama Albancima I oni sa nama kada je u pitanju, opet da kažem ta neka generalna razmena informacija.”, kaže Jelena Marković.
Da je međuetnička saradnja moguća, pokazuje primer protesta protiv odlaganja hemijskog otpada u Goraždevcu, protiv kojeg protestuju Srbi i Albanci zajedno. Predstavnik Goraždevca Miloš Dimitrijević, kaže da se cilj I jednima I drugima zajednički.
“Do sada smo bili zajedno I mi I Albanci zbog ovih opasnih materija jer smo bili kao građani u pravu, kada smo to rekli a to je dokazali i predstavnici Evropske Unije, sa kojima smo imali razgovore, da su te hemikalije veoma opasne”, kaže Dimitrijević.
Savremena društva, a posebno omladinska populacija, sve češće se suočavaju s fenomenom socijalne isključenosti nastale usled verskih, etničkih i nacionalnih razlika, kao i s manama i prednostima rastuće globalizacije.
