Iako UNHCR i ostale organizacije nastavljaju da podržavaju povratak raseljenih na Kosovo, broj povratnika je veoma mali i nastavlja da opada, pokazuju podaci ove organizacije. Jedan od glavnih razloga pada broja povratnika je nemogućnosto ekonomskog razvoja u novom okruženju. Interno raseljenim licima kao i povratnicima po Sporazumu o readmisiji zainteresovanim za povratak na Kosovo obično je zagarantovan iznos od 2500 evra za započinjanje nekog posla.
Loša ekonomska ali i opšta situacija je uglavnom zato što se vreme menja a mi zaostajemo. Trendove koji danas postoje u svetu, ekonomski slaba srpska zajednica na Kosovu nije u mogućnosti da isprati smatra Miodrag Dašić, povratnik iz Brestovika kod Peći.
“Postoji jedan sistem života gde smo imali mi kulturu našu, Albanci svoju kulturu, medjutim i oni sad menjeju svoju. Sad je neka savremena a mi ne možemo da se uklopimo u tu kulturu.
Mi smo sad još više podeljeni nego što je nekada bilo. Tako, da ako neko priča o nekom suživotu to je dosta teško, ne da ja sad nekoga napadam, sa 80 posto Albanaca i svih komšijama ovde imamo mnogo dobru saradnju i sve to, ali neku budućnost ne za mene, nego ja ne vidim ni za koga”, kaze Miodrag Dašić.
Petko Miletić iz sela Opaške u opštini Istok kaže da je mnogo uložio u svom selu i da živi od prodaje poljoprivrednih proizvoda ali da je tu ostao da živi sam.
“Verovao sam u uspešan povratak i zato sam sve ovo ulagao što se vidi oko nas. Mnogo sam toga uložio, trudio se nešto sam, nešto uz pomoć drugih ljudi, dobrih ljudi. Medjutim sad sam iskreno izgubio nadu u povratak jer evo već godinama niko se ne vraća u selu. Ranije je bilo ljudi koji su otišli, tako da ovom politikom ne vidim budućnost”, kaže Petko Miletić za Radio Goraždevac.
Investicije nisu izostajale kaže za Radio Goraždevac Sobodan Petrović, šef Podkancelarije za zajednice i povratak u Goraždevcu ali su prema njegovim rečima ljudi prodavali to novostečeno dobro.
U samom Goraždevcu smo mnogo projekta odobrili, mnogo projekata je stiglo pa možda u vrednosti preko trista, četristo hiljada evra, da ne nabrajam pojedinačno. Moge radionice, mnogi priključci za traktore, za poljoprivredne mašine, mnogo je krava stiglo, čak je mnogo kvalitetnih krava stiglo. Medjutim, sad da pogledate i da se vratite unazad, da odete po štalama nećete naći nijednu ni kravu, čak možda i neke prikjučke poljoprivredne koji su se u medjuvremenu i prodali. Ja lično ne mogu da osudim ko god da je to prodavao, verovatno mu je potrebno bilo da reši neke druge egzistencijalne probleme, ali u tom momentu možda nije mogao da nadje ni sebe, ni da ostvari neki prihod i onda mu je tako lakše bilo da prehrani svoju porodicu ili da obezbedi privremenu egzistenciju”, kaže Slobodan Petrovic.
Da ipak ima i pozitivnih primera govori činjenica da je nekoliko porodica Albanaca i Srba u opštini Peć krenulo u zajedničku proizvodnju jagoda. Najviše ih kako kažu brine tržište. Abedin Imami iz NVO Syri i Vizionit kaže da ovaj proces podržavaju opština Peć i grad Šabac a da se selekcija porodica obavljala pažljivo.
“Prvo se išlo na odabiru farmera od kojih smo odabrali dvanaest farmera koji će da sade jagodu. To su bili i Albanci i Srbi. Nakon toga što su bili izabrani oni su stalno bili savetovani šta da se radi, kako da se obradi zemlja, kako da se spremi zemljište i nakon toga su došle sadnice, koje su veoma kvalitetne, iz Italije i koje su podeljene koliko je bilo potrebno za tu površinu”, kaže Abedin Imami.
Sa druge strane šef opštinske podkancelarije za zajednice i povratak u Goraždevcu smatra da treba sagledati realnu situaciju i to koliko je srpska zajednica zainteresovana da opstane u na ovim prostorima.
“Realnost je jedna sasvim druga koja se dešava ovde na ovim prostorima. U pećkoj opštini zavisi prvo i koliko smo mi kao Srbi zainteresovani za opstanak i za život dalje ovde, zavisi od situacije u kojoj živimo i od perspektive kavu imamo u budućnosti u Peći i uopšte na Kosovu”, kaže Sobodan Petrović.
Bespovratna sredstva u vidu opreme i programi obuka povratnicima po Sporazumu o readmisiji i zainteresovanim porodicama za povratak na Kosovo predviđaju poboljšanje mogućnosti za zapošljavanje i stvaranje prihoda, kako bi se doprinelo održivosti njihovog povratka. Međutim, situacija u povratničkim sredima je po svim statistikama poražavajuća kada je uspeh povratka u pitanju.
