Poljoprivreda je jedini način da povratak u sredinama gde žive Srbi bude održiv, kažu sagovornici Radio Goraždevca u opštini Istok, u kojoj je skoncentrisano najviše povratničkih sela na Kosovu. Održivost povratka međutim često je ugrožen političkim, sociološkim i bezbednosnim rizicima.
U povratničkom selu Srbobran kod Istoka Zoran Simonović se vratio sa dva sina i suprugom koja je preminula a decu školuje u Mitrovici.
„Bavimo se poljoprivredom i povratnička pomoć. Kukuruz, pšenica i detelina, prodajemo bale i takve stvari. Da se preživljava od poljoprivrede može a da se nešto zaradi teško. Ono osnovno može da se plate računi truja voda i slične stvari“, kaže Zoran Simonović za Radio Goraždevac.
U Srbobran se vratio i Zoran Spasić. Kuća mu je napravljena 2007. godine ali se vratio 2012.-te, gde je dolazio preko leta jer mu je kuca prikljucena na električnu energiju godinu dana kasnije. Bavio se poljoprivredom ali mu je traktor ukraden.
„Dajem zemlju u zakup jer ne mogu da radim ništa osim plastenika jer su mi traktor ukrali 2015.-te godine i nikakvu nadoknadu nisam dobio. Od socijale živim“, izjavio je Zoran Spasić za Radio Goraždevac.
U opštini Istok skoncentrisan je najveći broj Srba povratnika koji se uglavnom bave poljoprivredom. Službenik za integraciju zajednica u opštini Istok Vesna Maliković kaže da je na Kosovu uloženo mnogo u svakog pojedinca ali da je za održivost i život ovde potrebna i volja.
„Ja uvek to ističem, da nije vlade Srbije, ni jedan Srbin na Kosovu nebi opstao. U svakog pojedinca je uložen maksimum i mislim da tu finansijski je retko da neko nije stao na svoje noge. Ta volja je mnogo bitna, i taj rad, i da se opredeliš da li ćeš da živiš na Kosovu ili češ da živiš u centralnoj Srbiji. Jednom to mora da se rasčisti. Ako nam je interes da živimo na Kosovu onda zaista treba da živimo ovde. Ako nije, onda ćemo stalno biti u nekom raskoraku između centralne Srbije i Kosova i Metohije“, smatra Vesna Maliković.
Maliković kaže da od poljoprivrede može da se živi, a da je primer za to jedan broj porodica koje žive od poljoprivrede.
„Ima dosta porodica koje treba da budu primer za sve druge porodice u Metohiji. Ima dosta radnih ljudi i uključena je gotovo čitava porodica. Ako ne rade poljoprivredu oni rade neke druge aktivnosti kao što je proizvodnja ajvara ili proizvodnja kora za pitu, plastenika ili povrća. To sve zavisi od individue, kako je shvatio sam proces povratka. Ako je to ozbiljno shvatio onda zaista ima napretka. I pored toga što mi nemamo naše tržište, i pored toka što građani idu u severni deo Mitrovice da prodaju svoje proizvode, mislim da se isplati da rade na svojoj zemlji“, kaže Vesna Maliković za Radio Goraždevac..
Maliković ističe da je pored Vlade Srbije jedan od stubova opstanka i Crkva koja u mnogim segmentima pomaže povratničke porodice donacijama u oblasti poljoprivrede.
