Vršilac dužnosti premijera, Ramuš Haradinaj, je čestitku povodom početka školske godine 2019/2020 uputio iz dvorišta gimnazije „Loyola”, privatne škole osnovnog i srednjeg nivoa u Prizrenu. Dana 2. septembra, Haradinaj je zajedno sa svojom suprugom vodio sina na prvi dan škole, kao gimnazijalca u „Loyoli”, gimnaziji kojoj je vlada na čelu sa Haradinajem 2. oktobra 2018, dodelila 658,858 evra.
Kabinet premijera nije odgovorio na pitanja BIRN-a o tome koliko premijer plaća školovanje svog sina. Ni Fadilj Hamzaj, predsednik Odbora i generalni direktor škole „Loyola”, nije rekao koliko porodica Haradinaj plaća za školovanje svog sina.
„…Veoma smo posvećeni da zaštitimo privatnost naših učenika i po ovom osnovu ni vama nećemo, u ovom slučaju, dati informacije o ličnim podacima učenika ili roditelja”, kaže Hamzaj za BIRN.
On je govorio o cenama koje učenici plaćaju za školovanje u gimnaziji „Loyola”. Cene se nalaze u rasponu od 840 evra za osnovnu školu do 1,020 evra za srednju. Sa druge strane, postoje i ponude za dnevni boravak osnovaca ili boravak u studentskim spavaonicama za učenike srednje škole, što dostiže i do dodatnih 2,160 evra.
Školovanje u školi „Loyola”:
Osnovna škola – 70,00 EUR/mesečno – 840,00 EUR/godišnje,
Dnevni boravak 60,00 EUR/mesečno- 720,00 EUR/godišnje (sem školske tarife)
Gimnazija 85,00 EUR/mesečno – 1.020,00 EUR/godišnje,
Studentske spavaonice 180,00 EUR/mesečno– 2.160,00 EUR/godišnje (sem školske tarife)
Ova gimnazija osnovana 2005. godine dobila je finansijska sredstva od Vlade Kosova na osnovu memoranduma potpisanog 2004. godine sa ‘Asociation Loyola-Gymnasium’. Glavni revizor je osporio pravnu osnovu po kojoj je Vlada Kosova vršila uplate na račun ove škole.
Nakon osporavanja od strane Nacionalne kancelarija za reviziju, vlada na čelu sa Isom Mustafom prekinula je uplate gimnaziji. Ista vlada nije uspela da ratifikuje memorandum sa ovom gimnazijom, kao međunarodni sporazum. Međutim, vlada na čelu sa Ramušom Haradinajem je odblokirala isplate za ovu gimnaziju.
Javne škole bez fotokopir aparata
Vlada Kosova, na čelu sa Haradinajem 2. oktobra 2018. godine, izdvojila je 658,858 evra za ovu privatnu školu. U obrazloženju odluke stoji da se „sredstva za gimnaziju „Loyola“ dodeljuju na zahtev Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnologije”.
BIRN je u nekoliko navrata pokušao da stupi u kontakt sa službenicima Ministarstva obrazovanja. 30. jula i 16. avgusta 2019. godine poslata su pitanja, ali niko iz ovog resora nije odgovorio.
Takođe 19. septembra 2019. godine, BIRN je kontaktirao aktuelnog ministra obrazovanja, Šićri Bitići, koji je u principu pristao da razgovara, ali nije odredio vreme za sastanak, što je onemogućilo da se dobije njegov stav. Do objavljivanja ovog članka, Ministarstvo obrazovanja nije odgovorilo na pitanja o ovoj školi.
Iz Kabineta premijera saopštili su da je finansijska podrška ovoj školi pružena zbog ostvarenih rezultata.
„Finansijska podrška je bila u interesu zemlje, zbog programa i načina rada koji je primenjen, a pre svega zbog konkretnih rezultata koji su pokazani”, navodi se u odgovoru Kabineta premijera.
Dok država plaća privatne škole, koje učenici plaćaju kako bi pohađali nastavu, sa druge strane javne strukovne škole, su u lošem stanju.
Srednja strukovna škola „Ljasguš Pogradeci” u Mališevu / Kijevu, koja ima 380 učenika na smeru ekonomije i prava, nema ni osnovne uslove za nastavu.
„Nedostaje nam posebno kabinet za praktičan rad, sportski teren, fiskulturna sala, laboratorije, a nemamo ni potrošni materijal”, kaže Sami Topljana, direktor OSŠ „Ljasguš Pogradeci”. Ova škola nema ni fotokopir aparat, što je glavno da učenici dobiju literaturu.
Topljani kaže da učenici škole koju on vodi moraju prelaziti 12 kilometara do Mališeva, ako žele da završe praksu u bilo kojoj instituciji, bilo da se radi o sudu ili privatnom preduzeću, a prevoz moraju sami da obezbede.
Privatna škola „Loyola”, finansirana od strane Vlade Kosova i isplatama učenika, ponosna je rezultatima koje su postigli učenici. Fadilj Hamzaj, direktor Gimnazije „Loyola”, kaže da novac koji je dala kosovska izvršna vlast potiče iz Memoranduma o saradnji između Vlade Kosova i Udruženja „Loyola-Gymnasium”.
„Ovde se radi o delimičnom nadoknađivanju zarada nastavnika i finansijskoj podršci za osnivanje Visoke strukovne škole ‘Loyola – Profesionale”, kaže Hamzaj za BIRN.
Kaže da su od 2005. godine, potpisivanjem Memoranduma o saradnji, dobili finansijska sredstva od svih narednih vlada, zavisno od planiranja državnog budžeta.
„Sredstva su korišćena uvek u korist i interes učenika, sa time da je svake godine stopa polaganja državne mature bila 100%, sa prosekom od približno 80%”, kaže Hamzaj za BIRN.
Memorandum iz 2004. godine
BIRN je obezbedio „Memorandum o razumevanju” koji je kosovska vlada potpisala 2004. godine sa ‘Asociation Loyola-Gymnasium’. Memorandum je sastavljen od pet članova.
Član 2 govori o finansijskim odgovornostima MONT-a, kada govorimo o finansiranju.
„MONT treba da bude odgovoran za plate osoblja, i nastavnika, koje moraju odgovarati zaradama nastavnika u javnim školama”, stoji u istom.
Ali ova gimnazija, osim isplata Vlade Kosova, takođe se finansira iz uplata učenika. Fadilj Hamza, direktor Gimnazije „Loyola” kaže da su njihovi nastavnici plaćeni više nego kolege iz javnog sektora.
„Naši nastavnici se plaćaju nešto više od onih u javnim školama. Međutim, zarada je poverljiva i zaštićena zakonom i ne obelodanjujemo je u javnosti ”, rekao je Hamza.
Sa druge strane, Kabinet premijera kaže da se poštuje obaveza koja proizilazi iz Memoranduma o pokrivanju troškova na ime zarada.
„Na osnovu ovog sporazuma, dodeljeni iznos predstavlja trošak plaćanja nastavnika, iznos predviđen zakonom za zarade nastavnika u javnom sektoru u zemlji. Ovaj sporazum smo našli kao aktuelna Vlada i nastavili, ili smo pristupili donošenju odluke u Vladi, shodno našim nadležnostima i odgovornostima“, glasi odgovor Kabineta premijera.
Ovaj ‘Memorandum o razumevanju’ takođe postavlja i par drugih pravila, kao što su nastavni plan i program u skladu sa kosovskim, određivanje zarada, nemenjanje namene ove škole itd.
Sa druge strane, pored sporazuma, Vlada Kosova opravdava dodelu ovih sredstava ovoj privatnoj velikom pomoći koju Vlada Nemačke pruža Kosovu.
„U ovom mandatu, nemačka vlada je za Kosovo izdvojila više od 100 miliona evra na ime donacija u različitim oblastima, a ukupno je od posleratnog perioda, više od 600 miliona evra donirano državi”, navodi se u odgovoru Kabineta premijera.
Pored „Loyole’, postoji još jedan slučaj u kome je država izdvojila novac za nejavne škole.
2008. godine, MONT je potpisao sporazum sa SPARK-om, holandskom organizacijom za osnivanje koledža IBC-M u Mitrovici, koji je imao za cilj da pruži atraktivne programe visokog obrazovanja i da pomogne u ublažavanju međuetničkih tenzija u Mitrovici.
Koledž je počeo sa radom 2010. godine i u njega su donatori uložili oko 13.5 miliona evra. Vlada Kosova nikada nije ispunila svoju obavezu da izdvoji po 600.000 evra godišnje, počev od 2017. godine.
Koledž IBC-M u Mitrovici, osnovan je od strane organizacije SPARK. BIRN je takođe pitao službenike ovog koledža po kom pravnom osnovu su dobijali novac od Ministarstva obrazovanja.
Yannick Du Pont je direktor Koledža ‘IBC-M’ u Mitrovici, i kaže da je taj profesionalni koledž otvoren na zahtev Vlade Kosova, kako bi ponudio dvogodišnju diplomu nivoa bačelor.
„Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije uključilo je ovaj zahtev, nakon donatorske konferencije održane nakon nezavisnosti 2008. godine, tokom koje je naveden kao „prioritetni projekat’”, kaže Yannick Du Pont za BIRN. Yannick Du Pont kaže da je doprinos kosovske Vlade 1.5 miliona evra za jedan deo zgrade koledža u Mitrovici, dok su za ostatak doprineli međunarodni donatori.
23. decembra 2016. godine, Vlada Kosova, na čelu sa bivšim premijerom Isom Mustafom, pokrenula je postupak ratifikacije sporazuma sklopljenog sa IBCM-om i Loyolom (Dokumenat) u Skupštini ,u vidu međunarodnih sporazuma. Ali u nedostatku 2/3 glasova, ove sporazume Skupština nije odobrila.
Bivši ministar obrazovanja u Mustafinoj vladi, Arsim Bajrami, kaže da je odlučio da zadrži isplate za ovu privatnu školu, nakon što je dobio ozbiljne primedbe Nacionalne kancelarije za reviziju.
Bajrami kaže da su isplate za ovu gimnaziju izvršene bez zakonskog osnova, pa je zatražio da ovaj memorandum ratifikuje Skupština Kosova. Ali, Skupština nije ratifikovala ova dva sporazuma.
Bajrami: Nezakonita podrška
„Učinio sam ono što sam morao da učinim kao ministar, u pokušaju da opravdam davanje stotina hiljada evra novca kosovskih poreskih obveznika, pošto tokom mog mandata nisam hteo da dozvolim da se ovaj novac prebaci bez zakonskog osnova, na račun ove škole“, kaže bivši ministar Bajrami, sada profesor na Univerzitetu u Prištini. „Davanje novca je nezakonito i sigurno će bivši čelnici ovih institucija odgovarati za ovu odluku”.
Bajrami kaže da su razlog što je zaustavio isplatu tih sredstva bile preporuke Nacionalne kancelarije za reviziju, date u izveštajima za 2013. i 2014. godinu.
„Bez obzira na preporuke date u preliminarnim izveštajima o reviziji sporazuma, ovo se ponavlja u kontinuitetu”, stoji u izveštaju koji je obezbedio BIRN.
Bajrami kaže da je obustavio isplate za ovu gimnaziju za 2015. i 2016. godinu. Ovo potvrđuje i izveštaj revizora za ove dve godine.
Ali u 2017. godini, MONT ponovo počinje da plaća ovu gimnaziju, dolaskom na vlast koalicije PAN koju predvodi Ramuš Haradinaj, sadašnji vršilac dužnosti premijera.
Podaci o plaćanju nalaze se u izveštaju Nacionalne kancelarije za reviziju za 2017. godinu ministru obrazovanja. Izveštaj kaže da je Ministarstvo obrazovanja na čelu sa Šućri Bitićijem, pod Haradinajevom vladom, takođe retroaktivno izdvojio novac za ovu gimnaziju.
„Nije izvršena revizija ovog memoranduma iz 2004. i posledično je ministarstvo krajem 2017. odlukom vlade uplatilo 720 hiljada evra iz kategorije subvencija za 2015/16/17 ovoj gimnaziji”, stoji u izveštaju o reviziji.
Ali u ovom dokumentu se naglašava da su isplate ovoj gimnaziji načinjene i za naredne godine, iako je 22. februara 2018. ministar obrazovanja (Šućri Bitići) stavio van snage član 2 memoranduma koji je predviđao finansijske obaveze MONT-a prema ovoj školi.
O tome svedoči i izveštaj Nacionalne kancelarije za reviziju za 2018. godinu, kada je 5. novembra 2018. godine, na osnovu odluke vlade, MONT platio 658,858 evra gimnaziji „Loyola”.
Izveštaj precizira da je ovoj školi dodeljeno 308,858 evra na ime zarada za 2018. godinu i uspostavljanje i stavljanje u funkciju više strukovne škole, trogodišnjeg sistema sa nastavnim planom i programom strukovne škole u Nemačkoj „Loyola Professional”, dok je načinjena isplata od 300.000 evra i još jedna od 50.000 evra, na ime godišnjih troškova za 2019. godinu.
Jonuz Saljihaj, poznavalac pitanja obrazovanja u zemlji, kaže da su isplate načinjene privatnim školama nezakonite.
„Odluka Vlade da izdvoji 658 hiljada evra ovoj obrazovnoj ustanovi je nezakonita. Nažalost, ovo nije prvi put da je ova privatna preduniverzitetska obrazovna ustanova dobila sredstva od Vlade Kosova “, kaže Saljihaj za BIRN.
Do aprila ove godine (2019.) Saljihaj je bio deo viših struktura AAK-a, stranke odlazećeg premijera Ramuša Haradinaja iz koje je podneo ostavku. Pre toga, od decembra 2017. godine, bio je direktor Direkcije za obrazovanje Opštine Priština, gde je njegova bivša stranka upravljala zajedno sa Socijaldemokratskom partijom, koju je vodio Špend Ahmeti, gradonačelnik prestonice.
Dukađin Pupovci, izvršni direktor Kosovskog obrazovnog centra (KEC), kaže da je prvi sporazum potpisan 2004. godine između vlade i Renovabisa, u ime škole, od strane nemačke organizacije.
„Renovabis je izgradio objekat gimnazije, a MONT je obavezan da isplati zarade osoblja”, rekao je Pupovci za BIRN. „Naše institucije nisu održive i ne pridržavaju se sporazuma ili ih tretiraju u skladu sa novim propisima, nakon nezavisnosti, što uopšte nije u redu”.
Na osnovu Memoranduma o saradnji, Vlada Kosova izjavljuje za BIRN da sporazum datira iz 2004. godine.
Ovaj sporazum, obezbeđen od BIRN-a, koji se naziva „Memorandum o razumevanju” i koji se sastoji od pet članova, u svom članu 2, bavi se odgovornostima MONT-a u pogledu finansiranja.
„MONT treba da bude odgovoran za zarade osoblja i nastavnika, čije su zarade na nivou zarada nastavnika javnih škola”.
Da bi razjasnio koliki je nivo ovih zarada, BIRN je ovaj odgovor zatražio i od Fadilja Hamze, direktora odbora i generalnog direktora ove škole. Međutim, takođe je odbio da da dodatna pojašnjenja.
„Naši nastavnici se plaćaju nešto više od onih u javnim školama”, rekao je on. Međutim, zarada je poverljiva i zaštićena zakonom i ne objavljujemo ove podatke u javnosti ”.
BIRN je o ovom pitanju pitao i Vladu Kosova. Njeni službenici takođe nisu dali konkretan odgovor.
„Na osnovu ovog sporazuma, dodeljeni iznos predstavlja trošak plaćanja nastavnika, i ovaj iznos je predviđen zakonom koji uređuje zarade nastavnika u javnom sektoru u zemlji”, piše u odgovoru Kancelarije za medije Vlade. Ovaj sporazum smo našli kao aktuelna Vlada i nastavili, ili smo pristupili donošenju odluke u Vladi, na osnovu naših nadležnosti i odgovornosti“.
Svakako, ovaj ‘Memorandum o razumevanju’ takođe predviđa i neka druga pravila, kao što su da nastavni plan i program bude u skladu sa kosovskim, predviđanje zarada, nemenjanje namene ove škole itd.
U međuvremenu, pored sporazuma, Vlada Kosova se za izdvajanje ovih sredstava ovoj privatnoj školi opravdava velikom pomoći koju Vlada Nemačke pruža Kosovu.
„U ovom mandatu nemačke vlade, za Kosovo je izdvojeno više od 100 miliona evra na donacije u različitim oblastima, a ukupno od posleratnog perioda, više od 600 miliona evra je donirano zemlji”.
Dukađin Pupovci, izvršni direktor Kosovskog obrazovnog centra (KEC), kaže da se državi ne može uskratiti pravo na saradnju, ili da opštine daju besplatno zemljište privatnim ustanovama, čak i ako se radi o obrazovnim.
„Ne znam da je bilo direktne državne pomoći u finansiranju bilo koje ustanove, osim u slučaju Loyole”, kaže on.
Od 2004. godine, Pupovci upravlja nevladinom organizacijom KEC koja je vlasnik škole „Treći milenijum”.
„Od države nisam ni tražio niti sam dobio sredstva. ‘Treći milenijum” se 100% finansira isplatama roditelja”, kaže Pupovci.
Vršilac dužnosti premijera, Ramuš Haradinaj, obećao je škole evropskih standarda. „Radićemo na tome da naša škola bude evropskog modela i standarda”, napisao je Haradinaj povodom početka školske godine 2019/2020, pored objavljenih fotografija.
Ali, prema rezultatima koje je objavila PISA, Kosovo beleži najslabiji uspeh u odnosu na zemlje u regionu. Kosovo je zauzelo 77. mesto od 79 zemalja koje su učestvovale u testu PISA.
“Ova publikacija je izrađena uz pomoć Evropske unije. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost Donika Gashi i ni na koji način se ne može smatrati kao stav Evropske unije ili BIRN-a I UNK-a”