-12 C
Pec
utorak, 19 januara, 2021

Forum civilnog društva 2020: Dijalog potreban na svim nivoima

U Čaglavici kraj Prištine otpočeo je prvi, ove godine dvodnevni, Forum civilnog društva pod nazivom “Direktan dijalog kao sredstvo regionalne stabilnosti“.

Na početku skupa direktor NVO Aktiv iz Kosovske Mitrovice Miodrag Miličević istakao je da je svrha okupljanja nuđenje postora za konstruktivan i višeslojan dijalog između aktera civilnog drušva o putevima za unapređenje odnosa između Beograda i Prištine.

„Duboko verujem da civilno društvo, kao i u drugim zemljama, treba da ima značajnu ulogu u dijalogu. Zato želimo da pošaljamo jasnu poruku o neophodnosti jačanja civilnog društva u društveno-političkom dijalogu na nivou svih zajendica“, poručio je Milićević.

Šef misije OEBS-a na Kosovu Jan Bratu podsetio je da je dijalog već godinama „u stagnaciji i da se to mora priznati“.

„OEBS dijalogu pomaže kroz primenu sporazuma, ali poslednjih godina nije imalo šta da se primeni ili da se pomaže. Čak i tokom najproduktivnijih godina dijaloga često smo mogli da čujemo kritike medija i civilnog društva. I sami smo iznosili kritike, ali tiho, u vezi sa tim da su javno informisanje i razgovor sa civilnim društvom u vezi sa postavkom i samim sporazumuma ograničeni. Možda je to jedan od razloga zašto je dijalog gledan sa toliko sumnje od strane javnog mnjena na Kosovu i u Srbiji“, naveo je Bratu.

On napominje da se nada nastavku dijaloga i da će se on uspešno završiti. Dok se to ne desi, „od velikog je značaja što imamo civilno društvo i gađanski djalog između zajednica koje žive na Kosovu, posebno Srba i Albanaca“.

V.D. otpravnika poslova amabasade Švajcarske Paulina Mentoneks Gacaferi ističe da je Švajcaraka pre dve decenije počela da pruža podršku Zapadnom Balkanu.

„Švajcarska veruje da normalizacija odnosa i pomirenje jesu dugotrajan proces, i da bi rezulat bio održiv, a promena bila delotvorna, potrebno je da se u takvom procesu izgrade poverenje i odgovornost. Da bi se to postiglo verujem da je postojanje dijaloga na višestrukim nivoima nešto što je neophodno. Neophodno između samih vlada, ali i poslanika“, rekla je Gacaferijeva.

Perspektive dijaloga Beograda i Prištine koji EU olakšava

Učesnici prve debate bili su predsednica beogradskog Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht, izvršni direktor Balkanske istraživačke grupe Naim Rašiti, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić i istraživač javnih politika Demokartije za razvoj Visar Džambazi.

I predsednica beogradskog Fonda za političku izuzetnost je naglasila da se tehnički dijalog pod pokroviteljstvom EU već više od godinu i po dana ne odvija.

„Činjenica da smo mi ovde, zapravo dokazuje da dijalog kao takav nije doživeo neuspeh, dijalog između nekih delova društva. Verujem da će politčke elite shvatiti da je dijalog njihova odgovonost, da rade za budućnost, a ne da budu zaglavljeni u prošlosti. Da bi politički predstavnici delovali odgovorno, moraju da sednu i porazgovaraju.Ako ne razgovaraju jedni sa drugima, počeće da razmišljaju o drugim metodama“, kazala je Sonja Liht.

Ona je dodala da živimo u svetu koji je sve manje bezbedan, teži za shvatanje i da je sve teže predvideti budućnost i ono što sledi.

Izvršni direktor Balkanske istraživačke grupe Naim Rašiti podsetio je da se dijalog vodio 8 godina pod pokroviteljstvom Evropske unije, ali da još ništa nije rešeno.

„Imamo Berlinski samit, imao dva izaslanika iz SAD, regionalne inicijative, samit u Parizu… Ipak, normalizacija dijaoga se ne dešava. Šta više međunarodna zajednica može da učini”, pita se Rašiti i dodaje:

“Mislim da je vreme da se probudimo i shvatimo da je problem na Kosovu i u Srbiji, ne toliko u međunarodnoj zajednici. Rešenje se mora pronaći, ono se ne može nametnuti”, zaključio je.
Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić kazala je da je direktan dijalog nephodan, jer je „ovo priča koja nema kraja“.

„Imaćemo dijalog na jedan ili drugi način u narednim decenijama, vekovima, gde ćemo živeti jedni pored drugih. Mi smo maiI kutak ovog sveta. Jedini izbor koji moramo da načinimo jeste da sarađujemo jedni sa drugima i živimo jedni sa drugima u normalnim uslovima. Loše stvari se ne mogu zaboraviti, ali nema pomirenja bez normalizacije odnosa i nema dugoročne normalizacije bez pomirenja. Ovo je paralelni proces u koji se mora uložiti dosta energije“, kazala jeMinićeva.

Istraživač javnih politika Demokartije za razvoj Visar Džambazi očekuje da će se visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borel adekvatno pozabaviti pitanjem dijaloga Beograda i Prištine.

„Sa dolaskom Borela postoji potencijal u rešavanju dijaloga. Tokom svoje poslednje posete Kosovu i Srbiji istakao je da EU nastoji da postavi novog izaslanika za region. Mislim da se prebližavamo zanimljivom trenutku, jer ćemo imati dva specijala izaslanika za region, jedan za Balkan i jedan za dijalog Beograda i Prištine. Pošto Evropa nije uspela da završi dijalog za deset godna, sad vidim veliki potencijal, da se stvori potrebna sinergija da bi se ubrzao konačni sporazum“, smatra Džambazi.

Ekonomija, kultura, mediji i mladi i njihova uloga u dijalogu i pomirenju

Do kraja dana biće govora o ekonomskoj saradnji kao podsticaju za dijalog i kulturnoj diplomatiji kao neiskorišćenom kanalu dijaloga.

Sutra će se govoriti o putevima za pomirenje, ulozi medija u promociji dijaloga i snazi mladih kao sledećih učesnika u dijalogu.

Dvodnevni Forum civilnog društva 2020. organizuje nevladina organizacija „Aktiv“ iz Kosovske Mitrovice u saradnji sa partnerima, a realizuje se uz podršku ambasade Švajcarske na Kosovu, Evropske unije, misije OEBS-a, Kosovske fondacije za otvoreno društvo i Fondacije Fridrih Ebert.

Izvor: RTV Kim

4,016FanovaLajkuj
352PretplatniciPretplatite se

vesti