Eve-Anne Travers
Dok je pandemija koronavirusa prekinula svu dnevnu proizvodnju neesencijalnih proizvoda i poslovanje, ljudi na Kosovu pronalaze inovativne načine da iskoriste svoje slobodno vreme i stručnost da pruže dobrovoljnu pomoć onima kojima je potrebna, dok kosovska kulturna zajednica otkriva nove načine razonode narodnih masa.
Pre nego što je počela pandemija koronavirusa, Ron Cena i njegov tim iz FORMON-a, kompanije koju je suosnovao, bili su poznati po dizajnu i proizvodnji 3D štampača na Kosovu.
Međutim, posao je kao i svugde stao – ne zato što tim ne radi tokom zatvaranja usled pandemije, već zato što je FORMON posvetio svoju radnu snage i resurse na izgradnju respiratora, kako bi pomogli onima koji pate od respiratornih komplikacija koronavirusa.
„U ovom trenutku smo prekinuli sve aktivnosti proizvodnje naših 3D štampača kako bismo razvili respirator za respiratornu pomoć, čija je nestašica prouzrokovala brojne probleme širom sveta”, objasnio je Cena. „Uočili smo da je ovo ključ za lečenje pacijenata, naročito onih koji su hospitalizovani jer im je virus napao pluća.”
FORMON je razvio metodu za proizvodnju BVM kesa, koje lekari i medicinske sestre koriste ručno kako bi pomogli pacijentima da dišu, koristeći 3D štampače kompanije.
Cena je otkrio da preterano visoka cena koštanja respiratora, za koje kaže da mogu da iznose čak i 13.000 evra, znači da je verovatno da se ne može ispuniti potražnja za njihovim većim brojem, kako na Kosovu, tako i u inostranstvu.
Da bi se pozabavio ovim pitanjem, FORMON je ostvario saradnju sa medicinskim stručnjacima i 10 drugih kompanija kako bi razvio sigurnu i ekonomičnu alternativu, nazvanu VentCore, koja bi trebalo da krene da se proizvodi u narednih nekoliko dana. Gotovi proizvodi će biti poklonjeni bolnicama koje ih trebaju.
Cena i njegov tim nisu jedini koji daju svoj deo doprinosa potrebama društva tokom pandemije. U četvrtak je BIRN pozvao preduzetnike i volontere iz cele zemlje u svoju televizijsku emisiju Jeta ne Kosove, da podele priče o tome šta su uradili kako bi pomogli.
Marko Rakić iz nevladine organizacije Link u Mitrovici, Šaban Buza i njegovi studenti sa Mašinskog fakulteta Univerziteta u Prištini i Besart Osmani iz Američkog kutka u Prizrenu koriste 3D štampače za izradu zaštitnih maski za lice.
„Moji studenti koji imaju 3D štampače ili rade u studijima dobrovoljno su se javili da ih proizvode, iz svog džepa“, rekao je Buza. „Od utorka smo poklonili više od 1.000 maski javnim ustanovama, regionalnim bolnicama, centrima porodične medicine i pružićemo ih svima drugima kojima su potrebne.”
Zdravstveni volonteri zahvalni su na dosadašnjoj pokazanoj saradnji. Jehona Krasnići, lekar volonter koja radi na Klinici za infektivne bolesti u Prištini, rekla je BIRN-u da su ove inicijative ključne da se obezbedi sigurnost zdravstvenih radnika na prvoj liniji.
„Prema podacima kojima raspolažem, nemamo dovoljno ove opreme, tako da će ova vrsta inovativne proizvodnje puno pomoći, posebno osoblju koje je u direktnom kontaktu sa pacijentima”, rekla je Krasnići.
Prema Buzi, ova kultura saradnje koja se razvila u vreme pandemije ne sme se zaboraviti nakon što se okonča kriza javnog zdravlja.
„Dajemo sve od sebe da u ovom trenutku pomognemo lekarima i oni pomažu i nama, ali ovo je iskustvo koje se mora nastaviti”, rekao je on. „Institucije se moraju posvetiti tome i sarađivati sa inovatorima i preduzetnicima. Nadam se da će se ova kontinuirana saradnja nastaviti, a upravo će to dovesti i do tehnološkog i ekonomskog napretka.”
Ministarka kulture, omladine i sporta Vljora Dumoši, koja je takođe učestvovala u programu, primetila je da su najdragoceniji doprinosi došli upravo od mladih. „Naša omladina je najjača komponenta Kosova, njihova inovacija, njihovi poslovni poduhvati. Činjenica je da najveća investicija mora ići njima“, rekla je ona.
Inicijative mladih duž zemlje
Petar Đorđević vodi biciklističku turističku grupu u Gračanici, ali je odlučio da se tokom pandemije njegovi bicikli mogu bolje iskoristiti.
„Budući da ove godine neće biti turizma, napravili smo internet platformu na kojoj ljudi mogu da naruče namirnice za domaćinstvo, a naši volonteri mogu da odu biciklom i dostave im te artikle na pojedinačne adrese“, rekao je on za BIRN. „Ovo će ljudima omogućiti da ostanu kod kuće i da budu snabdeveni svim namirnicama koje im trebaju, a istovremeno će pomoći i lokalnim proizvođačima i preduzetnicima da svoje proizvode plasiraju na internetu.”
Paqja Studentore, Studentska mirovna organizacija, otvorila je onlajn čitalački klub koji su nazvali ‘Ostani kod kuće i čitaj.’ Jedna od pokretača ideje, Medina Pasoma, ohrabrila je više ljudi da se prijave na njen nalog na Facebooku kako bi dobili pristup njihovoj onlajn biblioteci i pridružili se diskusijama.
„Sada čitamo knjigu Džordža Orvela 1984, a sledeća knjiga će biti Pismo ocu Franca Kafke. Već imamo oko 300 članova i preko 50 naslova knjiga i radimo na tome da ih imamo još više “, rekla je ona.
Građani su takođe uključeni u promociju napora za prikupljanje priloga za podršku siromašnim porodicama. Nora Weller pomogla je u plasiranju inicijative ‘Nje Kafe si Flutur’ ili ‘Kafa kao leptir,’ u saradnji sa VALOM i Telekomom Kosova, za prikupljanje novčanih priloga za Akciju za majke i decu.
„Ljudi se žale da im nedostaje da odu na kafu, ali sada nemamo gde da odemo, možemo dati jedan evro koji smo nekada trošili na kafu da pomognemo drugima”, rekla je Weller. „Ljudi mogu poslati jedan evro SMS-om u svakom trenutku.”
Burhan Gaši je romski volonter koji radi u Janjevu i Kosovu Polju, gde se brine da zajednice na ovim prostorima dobiju pakete hrane kojima prehranjuju svoje porodice dok je veliki deo kosovske ekonomije i dalje u zastoju.
„Prikupljali smo informacije od vrata do vrata, pravili spiskove ljudi kojima je potrebna pomoć i potom im pomagali dostavljajući im hranu i higijenske pakete”, objasnio je Burhan. „Do sada smo u kontaktu sa 500 domaćinstava, pomažemo ljudima sa hroničnim oboljenjima, udovcima i udovicama, samohranim roditeljima i porodicama kojima su ti paketi najpotrebniji.”
Rakić je objasnio da njegova NVO ne koristi svoje volontere samo za izradu maski. Link ohrabruje dalje inovacije razvijanjem onlajn radionica o Android programiranju, upravljanju društvenim mrežama i sigurnosti aplikacija, a oni takođe organizuju kulturne aktivnosti kao što su borilačke veštine i čitalački klubovi, kako bi mladi bili zauzeti dok traje zabrana kretanja.
Prema ministarki kulture Dumoši, pojedinci i organizacije uključeni u kulturni sektor na Kosovu jedna su od najugroženijih zajednica, a Ministarstvo čini sve što može kako bi materijalno podržalo one čija je egzistencija ugrožena i nastavilo da pruža građanima Kosova mogućnost razonode iz njihovih domova.
„Radimo sa nezavisnom umetničkom zajednicom putem sastanaka i video konferencija, razmišljali smo o tome da krenemo sa emitovanjem snimaka pozorišnih, baletskih predstava preko društvenih medija“, rekla je Dumoši. „Filmovi se emituju na TV-u, a Kosovska filharmonija je na Dan Ustava već održala svoj prvi koncert na TV. Do sada je ovo bilo dobro prihvaćeno, sa brojnim pratiocima onlajn i putem televizije.”
Održavanje kulturne razmene u životu
Prema gđi Dumoši, Ministarstvo daje subvencije za održavanje kulturnih aktivnosti širom zemlje, uključujući podršku pozorišnoj sceni u zemlji.
Erson Zimberi, pozorišni reditelj u Gnjilanu, rekao je da su radili na pronalaženju alternativnih načina kako bi ostali povezani sa svojom publikom, prvo prikazujući svoje predstave uživo preko društvenih medija. „Obeležili smo 27. mart, Međunarodni dan pozorišta, prikazivanjem naše prve predstave, pod nazivom „Predstava koja loše ide “, rekao je on. „Imali smo odličnu gledanost, oko 20.000 ljudi je propratilo u 24 časa, što je dosta za pozorište sa samo 296 mesta.”
Prema Zimberiju, prenos predstave uživo je najbolje trenutno rešenje koje njegovo pozorište ima da održi svoju vezu sa publikom. „Uprkos brojkama, ništa ne može zameniti pozorište uživo i osećaj koji imate kada odgledate predstavu uživo“, rekao je on. „Kulturni život je važan za ljude i ovo je na nas stvarno puno uticalo.”
Prema Ardianu Morini iz Narodnog pozorišta Kosova, više od 70.000 ljudi gledalo je predstave koje je pozorište emitovalo onlajn. „Verujem da će ljudi posle gledanja predstava onlajn želeti da dođu i gledaju ih uživo“, rekao je Morina. „Nadamo se da će nam ljudi uzvratiti ovu uslugu čim se pandemija završi i da će lično doći da proprate naše predstave.”
Popularne onlajn medijske platforme u zemlji takođe pronalaze inovativne načine za razonodu ljudi. Prema Doresi Redži iz Gjirafe, oni predaju kreativnu licencu svom osoblju da kod kuće nastave sa produkcijom sadržaja za svoje gledaoce.
„Kod nas je nastupio bum u kreativnosti“, rekla je ona. „Usredsređujemo se na individualnu ličnu produkciju video zapisa pružanjem tehnologije glumcima naših TV emisija, koji snimaju sadržaje od kuće. Takođe radimo produkciju oko tri kviza svake nedelje, a domaćini ih vode od kuće.”
Dok Redža kaže da je Gjirafa željna da nastaviti produkciju tokom pandemije, njihovo oslanjanje na prihod od oglašavanja znači da neće moći još dugo da izdržavaju svoje zaposlene. „Bićemo sigurni još dva ili tri meseca, imamo različite platforme koje mogu međusobno da se podržavaju“, rekla je ona.
Ministarstvo namerava da pruži podršku
Ministarka Dumoši prepoznaje da će kultura i umetničke aktivnosti verovatno biti na ogromnom ekonomskom udaru, kao posledica pandemije koronavirusa. Prema njenim rečima, ministarstvo je u procesu dodele svog budžeta za subvencionisanje nezavisnih organizacija i pojedinaca u ovom sektoru koji se suočavaju sa poteškoćama.
„Kada je reč o kulturi, 9.8 miliona evra našeg programskog budžeta ide na subvencije,” rekla je Dumoši. „Ministarstvo finansija je izdvojilo fond od pet miliona evra isključivo za hitnu pomoć tokom pandemije.”
Međutim, nije jasno kada i kako se očekuje raspodela tih hitnih sredstava.
„U ovom trenutku čekamo da Ministarstvo finansija objasni kako će se dodeliti ta sredstva”, rekla je ona i dodala da će radna grupa u Ministarstvu morati dalje da razmotri to pitanje i razradi kriterijume za ljude koji se budu prijavljivali za pomoć.
Buza je ponosan na ono što su njegovi studenti sa Mašinskog fakulteta uspeli da ostvare u vanrednoj situaciji javnog zdravlja. Prema njegovim rečima, sada je odgovornost na vladi i kosovskoj omladini da nastave svoje zajedničke napore saradnje u budućnosti, kako bi podržali ekonomski, kulturni i tehnološki razvoj Kosova.
„Sada je vreme da mladi sa svim svojim kapacitetima, intelektualnim i materijalnim, u saradnji sa obrazovnim ustanovama i državom, održe ovu tesnu saradnju, jer su do sada oni bili odvojeni“, rekao je on. „Ova situacija nam je pokazala koliko je komunikacija važna. Nadam se da ovo neće pasti u zaborav.”
Ovu seriju debata je podržao i finansirao UNMIK. Ovaj program isključivo odražava individualne stavove.