3 C
Pec
četvrtak, 15 aprila, 2021

„600 miliona evra ekonomske štete“, predviđa ministar finansija

Eve-Anne Travers

Ministar finansija na dužnosti Besnik Bislimi je u četvrtak gostovao na BIRN-ovoj TV emisiji Život na Kosovu, deleći ekonomske prognoze i osvrćući se na sprovođenje paketa hitnih fiskalnih mera na Kosovu usled pandemije virusa korona.

U ekskluzivnom intervjuu za BIRN-ov Život na Kosovu u četvrtak ministar finansija na dužnosti, Besnik Bislimi, je odgovorio na mnoga pitanja koja se odnose na budućnost kosovske ekonomije nakon izbijanja virusa korona u zemlji.

Govoreći sa spikerkom, Jetom Džarom, Bislimi je objasnio da je prerano govoriti u kojoj meri će privatni sektor na Kosovo biti pogođen zatvaranjem. Međutim, rekao je da ministarstvo čini sve što može kako bi se ublažio udar na preduzeća koja su pogođena zatvaranjem granica i masovnim zatvaranjem poslovnih prostora.

Ministar finansija je objasnio da vlada trenutno obrađuje desetine hiljada zahteva za finansijsku pomoć koje su podnela preduzeća i pojedinci, kao deo vladinog fiskalnog paketa namenjenog ublažavanju posledica pandemije.

Paket, koji je objavljen krajem marta, predviđa da ponudi subvencije za zakup do 50 odsto za mala i srednja preduzeća i pokrije plate zaposlenih do 170 evra mesečno.

Vlada je izdvojila 170 miliona evra za 15 mera koje takođe uključuju i isplaćivanje duplih isplata za april i maj postojećim korisnicima kosovskih programa socijalne pomoći, i dodatak na platu u iznosu od 300 evra za zaposlene koji su direktno izloženi riziku od zaraze tokom svog rada tokom aprila i maja. Ministarstvo finansija je saopštilo da je do sada potrošeno 43 od 170 miliona evra iz paketa hitnih mera.

Pored troškova nastalih zbog paketa, ministar finansija navodi da će virus korona koštati vladu milione evra usled izgubljenih prihoda.

„Procenjujemo da će ekonomska šteta na Kosovu iznositi oko 600 miliona evra“, objasnio je Bislimi i dodao da brojke potiču iz ekonomske prognoze predstavljene u cilju podnošenja zahteva za međunarodnu finansijsku podršku. „Ovim scenarijem se dolazi do 10-postotnog ekonomskog pada u odnosu na prošlu godinu.“

Ministar je rekao da je kosovska vlada dobila kredite u iznosu od 52 miliona evra od Međunarodnog monetarnog fonda, MMF, i 100 miliona evra od Evropske komisije. Nakon što je izražena sumnja u vezi fiskalne odgovornosti zbog stvaranja dugova u ovakvim velikim iznosima u ovo vreme, Bislimi je odgovorio da to zavisi od budućeg ekonomskog rasta.

„Ne možemo da zarađujemo novac iz praznog vazduha“, rekao je on. „Koliko će ovo povećati javni dug zavisi od ekonomskog rasta koji će biti zabeležen sledeće godine. Dok ne stigne vakcina, svet govori samo o oporavku, a oni kažu da će, s obzirom na to da je ekonomija brzo pala, da će doći i do brzog rasta“.

Sprovođenje paketa hitnih mera

Bilo je nekih poteškoća u sprovođenju kosovskog fiskalnog paketa za vanredne situacije, priznao je Bislimi. Oni koji su odgovorni za obradu zahteva za socijalnu pomoć nezaposlenima imaju posebne poteškoće da obrade veliki obim zahteva koje su primili od kada je Kosovo počelo sa zatvaranjem.

„Odeljenje za socijalnu pomoć nikada nije smatrano prioritetom od strane prethodnih vlada“, rekao je Bislimi. „Neka od ovih odeljenja nemaju čak ni računare, a sada su imali priliv od 70 000 zahteva. Nikada ranije nisu videli ovoliko zahteva u čitavoj istoriji tog odeljenja“.

Bislimi je rekao da je oko 30 odsto do sada obrađenih zahteva prošlo fazu verifikacije i trebalo bi da dobije isplatu ove nedelje. On je dodao da su dva grada sa najuspešnijim pojedinačnim zahtevima za socijalnu pomoć bili Lipljan i Prizren, a šesti najuspešniji je Leposavić.

Međutim, primetio je da mnogi zahtevi nisu bili uspešni zbog tehničkih grešaka u procesu podnošenja zahteva ili zbog toga što su pojedinci koji su podneli zahtev za socijalnu pomoć već primali pomoć kroz drugu socijalnu šemu ili preko članova porodice.

Bislimi je takođe spomenuo da je bilo problema u nekim severnim opštinama zbog procesa verifikacije za podnosioce zahteva koji traže 130 evra mesečno zbog „loših socijalnih uslova“, tj. mere 15 u paketu hitnih mera.

Proces predviđa izjave o statusu zaposlenja u porodici jer je otvoren samo za one koji su proglašeni nezaposlenim od strane odgovorne institucije i koji nisu korisnici pomoći ni imaju bilo kakve mesečne prihode iz kosovskog budžeta. „Provera statusa članova porodica u srpskim zajednicama nije mogla da se potvrdi, što je problem sa kojim smo se suočili“, izjavio je Bislimi.

Međutim, ministarstvo je za BIRN potvrdilo da će kosovski Srbi podnosioci zahteva od vlade dobiti prepisku na srpskom jeziku.

„Želeo bih da vam potvrdim da je na sve zahteve i pitanja koja su stigla na srpskom jeziku odgovoreno na srpskom jeziku“, rekao je Iljir Aljiu, zamenik ministra finansija koji je nakon debate odgovorio na pitanje koje je postavio jedan građanin.

Ministar finansija je izjavio da ima puno pojedinaca koji pokušavaju da zloupotrebe šeme predstavljene u paketu hitnih mera podnoseći zahtev iako ne ispunjavaju kriterijume navedene u vladinom paketu.

„Neću dozvoliti da se ova mera zloupotrebi. Ako postoji zloupotreba, moramo je zaustaviti“, rekao je on. „Neki samo pokušavaju da testiraju sistem da vide mogu li dobiti novac. Moja je obaveza prema poreskim obveznicima da ih identifikujem“.

On je rekao da je bila veća verovatnoća da preduzeća zloupotrebe sistem, u odnosu na pojedince, jer se je većina preduzeća prijavila za pomoć u plaćanju svojih zaposlenih – mera za koju su oni koji su još radili tokom zatvaranja mogli da se prijave na osnovu broja zaposlenih koje imaju i nivoa ekonomskog rizika kojem su izloženi.

„Naš cilj je bio da im pomognemo proporcionalno nivou na koji je uticalo na njihovo poslovanje. Oni ne mogu konkurisati za pokrivanje plata svih njihovih zaposlenih kada nisu svi bili pogođeni“, objasnio je Bislimi. „Recimo da se bavim proizvodnjom pića. Mogu reći da sam bio pogođen jer preduzeća nisu kupovala piće od mene. Imaćemo ekipe koje će ocenjivati ovo“.

Neformalna ekonomija je već dugo problem na Kosovu, a mnogi poslodavci su u prošlosti odbijali da registruju zaposlene da bi izbegli plaćanje poreza i penzionih davanja.

Međutim, da biste dobili finansijsku pomoć u platama iz paketa hitnih mera, potreban je ugovor poslodavca sa zaposlenim. Usled ovoga smo videli sklapanje oko 15.000 novih ugovora o radu za radnike koji su ranije bili deo onoga što se naziva „sivom ekonomijom“.

Insistirano je da Bislimi odgovori na pitanje o verovatnoći da su ovi zaposleni registrovani isključivo radi finansijske koristi preduzeća – i da li će se trend neformalnog zapošljavanja, bez ugovora ili zakonite registracije, nastaviti i nakon što se olakša zatvaranje.

„U paketu su data uputstva kako treba sprovesti navedeno“, odgovorio je Bislimi. „U operativnom paketu piše da ako posle nekoliko meseci zaposleni ne primaju platu, poslodavci moraju da vrate novac“.

Uspostavljen je hotline broj (080044440) kako bi kosovski građani mogli da prijavljuju zloupotrebe postojećih finansijskih mera, kao i da traže objašnjenja u vezi šeme od Ministarstva finansija. Bislimi je podstakao ljude da zovu.

„Neko nam je javio da su kompanije za održavanje higijene koje rade u KCUK-u menjale imena zaposlenih sa liste onih koji će primiti dodatak plata sa imenima menadžera i vlasnika kompanije! Mi smo intervenisali“, dodao je on. „Moja kancelarija će biti otvorena za davanje saveta i primanje žalbi“.

Rad ministarstva finansija na čekanju zbog COVID-19

Dok njegova kancelarija nastavlja sa sprovođenjem paketa hitnih mera, mnoge mnogobrojne svakodnevne odgovornosti Ministarstva finansija su odložene.

Prema ministru, planovi za istraživanje korupcije u Poreskoj upravi Kosova i postavljanje novih ciljeva za naplatu poreza takođe trebaju da sačekaju dok se ne proglasi kraj pandemije. „Planirane su nove disciplinske mere, ali trenutno ne mogu da ostavim po strani paket hitnih mera i pozabavim se reformom PUK-a“, rekao je on.

Na pitanje o predviđenim recipročnim merama kosovske Vlade prema Srbiji, Bislimi je odgovorio da su planovi za izradu ovih mera zaustavljeni ove nedelje, ali da će se nastaviti u budućnosti jer Srbija još uvek nije ublažila svoje ekonomske restrikcije prema Kosovu.

Međutim, Bislimi nije bio u stanju da opiše kako će se tačno sprovesti recipročne mere. „Ne mogu reći dok ne bude postignut dogovor na nivou vlade, a kada to učinimo, zavisi od toga koliko imamo prostora da dišemo“, rekao je ministar finansija. „Ne možete zamisliti koliko posla imamo trenutno“.

Olakšanje ograničenja mera zatvaranja na vreme za dolazak dijaspore

Prema Bislimiju, kosovska dijaspora je donirala više od pola miliona evra državi nakon proglašenja pandemije virusa korona u martu. Međutim, taj novac nije ubačen u paket fiskalnih mera.

„Doneta je interna odluka u Ministarstvu da se ovaj novac ne iskoristi za paket hitnih mera, već da ga iskoristimo za kupovinu medicinske opreme, kako bi ljudi znali šta je kupljeno tim donacijama“, rekao je on.

Bislimi je dodao da kosovski građani ne bi trebalo da budu zabrinuti zbog ekonomskog pada, uzrokovanog nedolaskom dijaspore na Kosovo tokom letnjih meseci. „Doznake iz dijaspore nastavljaju se istom stopom kao i prošle godine, a tu činjenicu ne možemo dovoljno da cenimo“, rekao je. „Dijaspora bi trebala da se vrati na Kosovo istim tempom kao i obično, pošto nemačke i švajcarske granice trebaju da se otvore uskoro, a redovni letovi ponovo uspostave“.

Nacionalni institut za javno zdravlje će što je više moguće ublažiti ograničenja za ljude koji tokom leta dođu na Kosovo, naglasio je on, dodajući da pojedincima neće biti potrebno da prođu kroz 14-dnevni period karantina po dolasku na Kosovo.

„Uskoro će biti smanjen na samo jednu nedelju karantina, a Nacionalni institut za javno zdravlje radi na donošenju odluke kojom bi se ta pravila još više ublažila u bliskoj budućnosti“, rekao je Bislimi.

Izvršen je pritisak na Bislimija da odgovori i na jedno pitanje građanina iz publike u vezi neotvaranja škola i obdaništa, što na kraju utiče na žene mnogo više nego na ostale, pošto mnoge žene neće moći da se vrate na posao 1. juna zbog nemogućnosti odvođenja dece na staranje.

„Ne možemo rešiti sva pitanja zdravstvene krize ekonomskim merama“, rekao je Bislimi. „Ali uveravam vas da ako pogledamo listu korisnika iz šeme za hitne slučajeve, 60 odsto korisnika će biti žene“.

Ovu seriju debata je podržao i finansirao UNMIK. Program odražava samo stavove pojedinaca.

4,039FanovaLajkuj
352PretplatniciPretplatite se

vesti