28/02/2021

Radio Goraždevac

102.5 MHz, Portal

Klokot, očekivanja građana naspram obećanja političara

5 min read

Kallxo

Ivan Miljković

15.01.2021.

U opštini koja postoji kao otok unutar opštine Vitina se mogu čuti različita tumačenja o dosadašnjem radu lokalne vlasti.

Opštinski službenici tvrde da je puno uloženo u urbanu infrastrukturu, dok se od građana čuju žalbe zbog vode, kanalizacije, ali i obećane infrastrukture.

„Svi projekti koje smo planirali završeni su uspešno u 99 posto slučajeva. Asfaltirali smo sve ulice u opštini, uključujući i onu koja vodi do kompleksa Stara Banja, tako da sada nema ulice bez asfalta“, navodi Dejan Vlajković direktor Odeljenja za katastar, urbanizam i geodeziju u opštini Klokot – Vrbovac.

Kao što je on rekao, uređen je centar sela Vrbovac, u svim selima u opštini postavljena je ulična rasveta.

Opština Klokot se prostire na površini od 2.336 hektara i obuhvata sela Vrbovac, Grnčar, Klokot i Mogila. Preovlađuje srpsko stanovništvo, dok u Klokotu i Mogili živi i veći broj Albanaca.

S druge strane, Albanci iz ove opštine ne negiraju da je bilo ulaganja, ali tvrde da je potrebno ulagati i u naseljima gde oni žive jer je i njima potreban asfalt, kao i kanalizacija.

Štaviše, meštani navode da javna rasveta predstavlja još jedan problem za njih. Tokom noći se ne kreću peške jer seoski put nije osvetljen.

„Nemamo rasvetu, imamo zahtev za gradonačelnika da nam sredi rasvetu“, kaže Fatljum Šaćiri iz Mogile.

On se takođe žali i zbog nedostatka vode.

„Vodu obezbeđujemo iz okolnih sela i kupujemo. Nemamo funkcionalnu kanalizaciju, dok ne znamo tačno koji su razlozi“, dodaje on.

Dejan Vlajković iz opštinskog Odeljenja katastra, urbanizma i geodezije kaže da se ne pravi razlika među građanima.

„O tome posebno vodimo računa, bilo je infrastrukturnih ulaganja i u onim delovima opštine gde žive Albanci, asfaltirali smo nekoliko ulica, a ovih dana privodimo kraju i radove na ograđivanju albanske škole u selu Mogila“,, rekao je Vlajković.

Albanska škola koja se trenutno ograđuje

Poljoprivreda, ulaganja i izazovi

Banjski turizam i poljoprivreda su oblasti u kojima opština planira da profitira i razvija se, te su stoga i očekivana ulaganja u ove dve privredne grane. Ova oblast je bogata vodom, zemlja je plodna i to je osnovni razlog što se više od 90 posto stanovništva u Klokotu, Mogili, Vrbovcu i Grnčaru bavi poljoprivredom i živi od nje.

Voda, koje ovde ima u izobilju, umela je do nedavno da predstavlja veliki problem poljoprivrednicima ovog kraja. U vreme kišne sezone voda iz kanala se izlivala, plaveći okolne oranice. U opštini kažu da su razumeli zahteve poljoprivrednika i odlučili da im pomognu.

Čišćenje rečnog korita, Foto: Opština Klokot

Dejan Vlajković kaže da je teška mehanizacija angažovana na raščišćavanju korita reke Žitinjke, ali i kanala za navodnjavanje.

„Raščistili smo više kilometara kanala i korito reke, nasipali smo šljunkom poljske puteve i tako omogućili poljoprivrednicima da sigurno i bezbedno obrađuju svoja imanja“, kaže Vlajković naglašavajući da je tako rešen decenijski problem sa kojim su se borili ovdašnji poljoprivrednici.

Zoran Nojkić, poljoprivredni proizvođač iz Mogile kaže da su ratarima iz ovog kraja najveći problem bili poljski putevi i reka koja se izlivala.

„Posejemo papriku ili krompir u proleće i reka se izlije, poplavi sve, a mi ne možemo da iskoristimo našu zemlju. Opština se, na zahtev koji su uputili svi meštani, angažovala i očistila kanale u dužini od 2 kilometra. Obećali su nam da će naredne godine da očiste sve kanale. Oni nisu čišćeni od šiblja, trave i smeća više od 30 godina“, priča Nojkić.

Zoran Nojkić pokazuje raščišćeni kanal blizu plodnih oranica

Plodno zemljište i vredni ljudi koji u ovom kraju naročito proizvode papriku, kupus, krompir, ali i ostale kulture nisu dovoljni da bi njihovi proizvodi pronašli put do kupca. Proizvodnja hrane nije problem već njen plasman, kažu poljoprivrednici i očekuju da im lolana samouprava u tom pogledu pomogne.

„Mi smo svi ovde vredni ljudi, ne bojimo se rada, sposobni smo da sve proizvedemo, ne ostavljamo zemlju neobrađenu, jedan poljoprivrednik može da proizvede blizu 500 tona paprike, krompira, paradajza, čega hoćeš, ali nemamo tržište. Potrebno je da neko otkupljuje naše proizvode“, kaže Zoran Nojkić i dodaje da bi se radilo još više i bolje kada bi bilo investitora.

Problemi sa kanalizacijom

Jedan od osnovnih infrastrukturnih izazova u ovoj opštini koji direktno pogađa i srpsko i albansko stanovništvo jeste kanalizacija koje nema gotovo ni u jednom selu.

Vrbovac, centar sela

Meštani Vrbovca se žale na to što nemaju kanalizaciju i tvrde da voda za piće u njihovom selu nije za ljudsku upotrebu. Samim tim što nema kanalizacije i voda za piće u bunarima nije ispravna.

Slobodan Jovanović iz Vrbovca kaže da su meštani obmanuti obraćanjem opštinske vlasti da će kanalizaciju da dobiju sva sela.

„Nije tako bilo, rečeno nam je da će svi da možemo da se priključimo na kanalizaciju, a priključile su se samo neke kuće, a kanalizaciju je dobilo samo susedno selo Podgorce“, tvrdi Jovanović.

Gradonačelnik Klokota, Božidar Dejanović, kaže da je izgradnja kanalizacije u selima opštine jedna od kapitalnih investicija koja je u planu da se uradi u 2021. godini.

„Ne možemo sve odjednom, asfaltirali smo puteve, kopali kanale, posipali poljske puteve, renovirali i ogradili školu, postavljali putnu signalizaciju“, rekao je u telefonskoj izjavi Dejanović.

Gradonačelnik Klokota, Božidar Dejanović 

On je naveo da je kroz Vrbovac prošla jedna linija kanalizacije iz obližnjeg Prugovca, ali da je to bio projekat opštine Vitina.

„To je radila druga opština i to nije bila kanalizacija za Vrbovac, koja je tek u planu da se radi čim se obezbede sredstva. To što neko u selu ima kanalizaciju, a neko ne, razlog je što je dozvoljeno građanima u blizini čijih kuća je prošla cev da mogu da se priključe na ovu mrežu“, pojasnio je Dejanović.

Kao i većina srpskih opština, i Klokot nema urađen urbanistički plan. Zapravo kako smo saznali, postojao je detaljni plan za ova sela kada su ona bila u sastavu opštine Vitina.

„Nemamo detaljno urađen urbanistički plan ali smo u proceduri izrade zonalnih karata. Ono što nam predstavlja problem jeste nedostatak sredstava jer je potrebno dosta finansija odvojiti da bi se uradile zonalne mape, a nama pored toga nedostaje i stručno osoblje“, kaže direktor Odeljenja katastra, urbanizma i geodezije Dejan Vlajković.

Odluka o izradi zonalnih mapa je usvojena na jednoj od sednica Skupštine opštine i zahtev prosleđen nadležnom ministarstvu. Ostaje još da se pronađe potencijalni investitor koji bi pomogao u rešavanju ovih problema.

Zbog nedostatka budžetskih sredstava ne čeka se samo na izradu zonalnih mapa već i na otvaranje obdaništa koje je sagrađeno i više godina je prazno jer opština nema sredstava da uposli radnike.

Obdanište nije u funkciji iako je nova zgrada sagrađena pre više godina

Prema nezvaničnim podacima, u selima opštine Klokot živi blizu 3 000 stanovnika, od čega su gotovo polovina Albanci.