28/02/2021

Radio Goraždevac

102.5 MHz, Portal

Ranilug, čekaju na razvoj fabrika uz nezadovoljstvo sa infrastrukturom

5 min read

Kallxo

Ivan Miljković

12.1.2021 – 19:35

Sa nešto manje od 4 hiljade popisanih stanovnika i sa 13 sela, opština Ranilug treba da pruža opštinske usluga sa ne baš velikim budžetom.

U maloj opštini živi većinsko srpsko stanovništvo, ali postoje i sela u kojima su naseljeni Albanci.

Među stanovnicima postoje podeljena mišljenja u vezi toga da li je opština dovoljno radila u pogledu razvoja infrastrukture .

U međuvremenu, opština se i dalje suočava sa problemima radnih mesta, ako i deponija sa smećem koje pokriva čitavu opštinu. 

Napuštena živinska farma čeka na investicije

Početkom 2019. godine Ustavni sud Kosova vratio je opštini zemljište Poljoprivredne zadruge i Farme kokošaka, koje je prethodno oduzeto od strane  Agencija za privatizaciju i dodeljeno privatnom licu. Na površini većoj od 30 hektara nalazi se 11 hala za uzgoj pilića. U okviru organizacione jedinice „Živinarska farma“  u poljoprivrednom gazdinstvu, farmi pilića, trgovini i prodaji radilo je više od 90 ljudi. 

Objekat nekadašnje Živinarske farme 

Živko Arsić iz Velikog Ropotova bio je radnik farme i razvozio koncentrat za prehranu pilića. Tvrdi da su potrebna velika ulaganja kako bi se farma ponovo stavila u funkciju.

„Dosta je oštećeno, ukradeno je mnogo materijala kao cevi za parno grejanje, čak je i krovna konstrukcija počela da propada jer su ljudi poskidali i raznosili table. Objekat su jedno vreme čuvali bivši radnici ali su i oni digli ruke i sve je sada prepušteno zubu vremena“, priča Arsić.

Ni imovinsko pravi odnosi nisu rešeni. Zemljište koje je oduzeto od seljaka, kojima je u zamenu za isto poklonjena šuma, dato je na korišćenje Zemljoradničkoj zadruzi kako bi se na tom mestu napravile ogledne poljoprivredne parcele. Zadruga je u međuvremenu ugašena, zemljište vraćeno opštini i tu se krug zatvara. Velika površina zemljišta nadomak sela, a u blizini nekadašnje živinarske farme, obrasla je u travu i šiblje.

„Da se ovo ponovo stavi u pogon trebaju velika ulaganja i pare, opština to ne može sama, ovde treba neki jak investitor da sve ovo stavi u funkciju“, tvrdi Živko iz Velikog Ropotova.

Ranilug i okolina

Pokušaj da od aktuelnog gradonačelnika Vladice Aritonovićasaznamo kakvi su planovi opštine po pitanju živinarske farme i izgradnje pogona za preradu začinskog, lekovitog bilja i šumskih plodova ostali su bezuspešni.

Iako je prethodno pristao na razgovor, posle par dana otkazao je intervju zbog, kako je rekao, porodičnih razloga. 

Putevi se grade divlje deponije svuda

Iako zima nije uobičajeno godišnje doba za rad putara, u Ranilugu se uveliko izvode radovi na asfaltiranju ulica.

Igor Mitić iz Raniluga kaže da je zadovoljan radom opštinske vlasti.

„Nema razloga da budemo nezadovoljni, evo vidite, asfaltira se ulica kod obdaništa, sve ulice u selu su asfaltirane, odnosi se smeće, kanalizaciju imamo, vodu imamo, ambulanta nova se gradi, sve najosnovnije imamo“, tvrdi Mitić.

Asfaltiranje ulice u Ranilugu 

Sa druge strane, Albanci iz Gornjeg Ropotova su nezadovoljni radom opštinske uprave i tvrde da ni jedan zahtev koji su uputili lokalni vlastima nije ispunjen.

Šaći Rudi, kao i njegov komšija Perparim Smirći, ističu da lokalna vlast nije ništa uradila za albanske porodice u ovom zaseoku.

Iako su tražili asfaltiranje ulica kako bi im zimi bilo lakše kretanje, postavljanje ulične rasvete, regulisanje kanalizacije, ništa od toga nisu dobili

Predsedavajući skupštine opštine Ranilug, Dejan Jovanović,tvrdi da je u albanskim sredinama ulagano onoliko koliko su opštinska budžetska sredstva dopuštala.

„Skoro smo uradili put koji odvaja novi deo sela Dubovce, to je jedna od dve albanske mahale u našoj opštini“, kaže Jovanović.

Na ulazu u zaseok Gornje Ropotovo, kraj puta, nalazi se divlja deponija. Kako saznajemo, u opštini Ranilug ih postoji 40. 

Iz Direkcije javnih usluga i zaštite životne sredine opštine Ranilug potvrđuju da su upoznati sa situacijom te da bi deponije blagovremeno bilo uklonjene da, kako kažu, nije problem nedostatak kapaciteta.

„Imamo radnike, ali nemamo tehničke mogućnosti. Imamo samo jedno vozilo koje se više puta kvarilo i koje smo popravljali. Ono svakodnevno cirkuliše i prikuplja smeće na teritoriji čitave opštine. Kada nam je vozilo bilo u kvaru pozajmljivali smo kamion iz opštine Parteš i od preduzeća „Eko higijena“ iz Gnjilana kako bismo mogli da iznosimo smeće.

Tražili smo pomoć i od nevladinih i međunarodnih organizacija i centralnih institucija u Prišiti da nam odbore sredstva za kupovinu još jednog kamiona, ali nikakav odgovor nismo dobili“, kaže direktor Direkcije za javne usluge i zaštitu životne sredine u Opštini Ranilug, Ivan Janićijević.       

Jedna od divljih deponija nadomak Velikog Ropotova 

On tvrdi da divlje deponije nisu velike i da bi ih, ukoliko bi postojale tehničke mogućnosti sve one mogle da budu uklonjene u roku od dva meseca.

Sa druge strane, opština je dosta ulagala i u renoviranje školskih objekata, a u Domu kulture u Ranilugu dotrajao inventar zamenjen je novim. Međutim, šta vrede nove stolice u Domu kulture ako, kako saznajemo, ne postoje nikakvi kulturni sadržaji.

I u ovoj opštini je isti slučaj kao i u opštini Parteš, veliki broj mladih odlazi jer nema posla ali i u potrazi za boljim uslovima za život.

Predsednik lokalne skupštine, Dejan Jovanović, tvrdi da mladi ne napuštaju zauvek ovu opštinu.

„Prirodna migracija postoji u svim opštinama i nije u pitanju stalni odlazak već sezonski poslovi. Ljudi uvek traže bolje, mi se trudimo da kroz razne projekte koje ima opština uposlimo što više mladih, situacija jeste teška ali se trudimo da radimo što bolje“, kaže on.

Živko Arsić, poljoprivrednik iz Velikog Ropotova kaže da je u poslednjih godinu dana iz ovog sela otišao veliki broj mladih.

„Odlaze mladi oko 60 – 70 ih je otišlo iz ovog i drugih sela. Ne odlaze samo Srbi odlaze i mladi Albanci ovde nema ni posao ni perspektiva“, kaže Arsić. 

Pandemija i izazovi

Kovid 19 nije zaobišao ni ovu opštinu, na sreću broj obolelih u odnosu na broj stanovnika nije veliki pa je Ranilug svrstan zelenu zonu.

Centar za porodičnu medicinu većih kapaciteta koji bi zadovoljio potrebe stanovništva još uvek nije završen. Neophodne usluge lečenja građani ostvaruju u postojećoj ambulanti u okviru koje se nalazi kovid ambulanta. Kako nam je potvrđeno svi težu slučajevi obolelih od koronavirusa odavde se šalju na dalje lečenje u bolnicu u Pasjanu.

Ambulanta u Ranilugu 

U periodu prvog talasa pandemije, mladi iz ovog i okolnih mesta okupljeni u Omladinskom savetu pomogli su velikom broju starijih sugrađana u najzabačenijim selima ove opštine.

„U saradnji sa opštinom Ranilug dogovorili smo se da u periodu pandemije pomažemo svim građanima tako što smo im nabavljali i donosili lekove i osnovne životne namirnice. Okupili smo više od 50 volontera koji su četiri meseca, bez dana odmora, zaista vredno radili i pomagali našim sugrađanima. Uspeli smo da u obiđemo sva sela u našoj opštini u odnesemo pomoć onima kojima je bila najpotrebnija“, kaže predsednik Omladinskog saveta Marko Jovanović.