Slučaj strategije za suočavanje sa prošlošću koja je inkluzivna i usmerena na građane
Građani Kosova različite etničke pripadnosti veruju da je krajnje vreme da Kosovo izađe sa nacionalnom strategijom koja ima sveobuhvatni pristup za suočavanje s prošlošću. Međutim, svaka grupa ima svoje prioritete koji se nužno ne podudaraju. Sve zabrinutosti treba rešavati u okviru inkluzivne strategije kako bi Kosovo moglo da krene ka mirnoj budućnosti. Ovo su nalazi iz istraživanja koje je sprovelo kosovsko civilno društvo.
Dvadeset i jednu godinu od završetka sukoba, na Kosovu još uvek ne postoji sveobuhvatni okvir za suočavanje s prošlošću, a kosovsko društvo nastavlja da pati usled nerešenog nasleđa sukoba iz perioda 1998-99. godine i njegovih posledica. Nerešena pitanja nasilnog sukoba na Kosovu i dalje dominiraju u političkom diskursu na Kosovu i u Srbiji, što nastavlja da ometa kosovske građane u nastojanjima da se pomire sa prošlošću i krenu ka mirnoj budućnosti. Što je najvažnije, ova zaostavština i dalje služi kao izvor tenzija između etničkih grupa na Kosovu i često se koristi za političke agende. Krajnje je vreme da se prekine ovaj začarani krug prošlosti.
Tokom 2020. godine organizacije civilnog društva INTEGRA , Nova društvena inicijativa i PAKS, uz podršku šire koalicije civilnog društva, sprovele su dve istraživačke studije o potrebama različitih segmenata društva kada je u pitanju suočavanje sa prošlošću. Prvo istraživanje je proučilo sve prethodne napore i inicijative za suočavanje sa prošlošću na Kosovu i identifikovalo praznine. Do sada smo uglavnom bili svedoci sektorskih i paralelnih inicijativa i institucionalnih i pravnih puteva za odvojeno adresiranje različitih pitanja u vezi sa sukobom. Najviše pažnje je bilo usmereno ka suđenjima za ratne zločine koje vode međunarodni, hibridni i nacionalni sudovi na Kosovu i Srbiji. Pretežni fokus na takvim suđenjima uticao je na druge važne aspekte suočavanja s prošlošću, poput traženja istine i dokumentovanja, komemoracije, reparacije i obeštećenja, kao i na prepoznavanje i podršku svim žrtvama i preživelima u sukobu bez obzira na njihov identitet i status. Mali broj organizacija civilnog društva prednjačio je u promovisanju građanskih i inkluzivnih pristupa kazivanju istine, dokumentovanju i pružanju podrške žrtvama i preživelima i zalaganju za etničko pomirenje. Međutim, to još uvek nije dovelo do trajne i pozitivne društvene transformacije. Najnovija studija naglašava ono što građani iz svih etničkih zajednica smatraju važnim da se reši kako bi se krenulo napred. KOVID-19 je ograničio doseg istraživanja, ali ipak se 156 osoba pridružilo fokus grupama (10 sesija), a održani su i pojedinačni intervjui.
Tranziciona pravda označava skup mera i radnji kojima se žrtvama i preživelima sukoba obezbeđuje zadovoljenje pravde i obično uključuje suđenja za ratne zločine, pronalaženje istine, reparacije, obeštećenja i garancije neponavljanja.
Studija je otkrila da je viđenje tranzicione pravde na Kosovu duboko isprepletano sa etničkim identitetom i da ne postoji konsenzus među različitim etničkim zajednicama o tome kako se nositi sa nasleđem prošlosti. Postoji predispozicija da se potrebe za procesima tranzicione pravde svedu samo na monoetničku i jednodimenzionalnu pravdu. Percepcija istine je različita kod svake etničke grupe i svi imaju predispozicije ka traženju jednoetničke istine, obeležavanju i dokumentovanju prošlosti. I dalje postoji ogroman nedostatak pouzdanih podataka o predratnim, ratnim i posleratnim zločinima i ozbiljnim kršenjima ljudskih prava. Kao rezultat, postoji vrlo malo empatije i razumevanja perspektiva i iskustava sukoba kod drugih. Generalno, suđenja za ratne zločine se smatraju važnim za suočavanje s prošlošću, ali sveukupna percepcija o radu sudova za ratne zločine je negativna i postoji uverenje da je sopstvena etnička grupa selektivno ciljana, a mnogi navodni počinioci ostaju slobodni. Svaka grupa takođe ima specifične socio-ekonomske probleme povezane sa predratnim ili posleratnim periodom. Na to dolazi realnost da na političkim scenama u Srbiji i na Kosovu dominiraju političari iz perioda rata ili borci koji održavaju jednostrane etno-nacionalističke narative.
Tačnije, za kosovske Albance rešavanje otvorenih pitanja, kao što su razotkrivanje sudbine nestalih, krivično gonjenje počinilaca ratnih zločina, zahtevanje reparacija i naknada ratne štete, kao i učvršćivanje državnosti ubeđivanjem Srbije da prizna nezavisnost Kosova, su prioriteti. S druge strane, kosovski Srbi suočavanje sa prošlošću smatraju problematičnim, jer je malo verovatno da će doneti pravdu njihovim žrtvama i pozitivno doprineti sadašnjim i budućim etničkim odnosima na Kosovu. Oni su fokusirani na postkonfliktni period i tretiranje uočene nepravde i ograničeni prostor za srpsku zajednicu na Kosovu da uživa svoja politička, socijalno-ekonomska i jezička prava, uključujući pravo na slobodno kretanje i povratak u predratna naselja. Za ostale manje etničke zajednice tranziciona pravda ostaje samo težnja, jer postoji osećaj da njihove zajednice nisu dobile zasluženu pažnju i podršku u traženju istine i pravde za prošle ratne zločine, niti su imale koristi od različitih posleratnih socijalno-ekonomskih šema kao što je to slučaj sa drugim dominantnim zajednicama.
Nalazi istraživanja pokazuju da među etničkim grupama nema konsenzusa i malo je empatije o tome kako se boriti sa nasleđem prošlosti, o tome kako prihvatiti priče, iskustva i perspektive drugih etničkih zajednica, kao i o tome kako ići dalje i zamisliti zajedničku budućnost. Pored toga, građani imaju negativnu percepciju o spremnosti i kapacitetu međunarodne zajednice, srpskih vlasti i Vlade Kosova da promovišu pravdu i bore se protiv nekažnjivosti za prošle ratne zločine i ozbiljnih kršenja ljudskih prava. Iako su ovo ogromni izazovi, istraživanje je pokazalo da je većina učesnika izrazila potrebu za sveobuhvatnom strategijom koja uzima u obzir brige i potrebe svih pojedinaca i grupa pogođenih sukobom, bez obzira na njihovo etničko ili društveno poreklo.
Jaka je potreba za sveobuhvatnim pristupom za suočavanje s prošlošću. Inkluzivna nacionalna strategija jedini je put kojim se osigurava da se prošlost ne izbegne i da se mera pravde pruži svim pogođenim zajednicama, da istina izbije na videlo i da mlađe generacije ne budu taoci prošlosti već da se kreću ka mirnijem društvu. Samo kroz proces odozdo prema gore, koji će biti usredsređen na građane i koji će uključivati sve građane, buduća strategija i institucionalna akcija može uživati široki javni legitimitet i uticati na zatvaranje poglavlja iz prošlosti i otvaranje novih za bolju budućnost. Kao takva, studija preporučuje sledeće:
- Buduća strategija treba da uzme u obzir da tranziciona pravda ima različito značenje za različite etničke zajednice na Kosovu i treba da bude dizajnirana odozdo prema gore, uključujući sve pogođene zajednice. To zahteva osmišljavanje kroz participativni proces koji je usredsređen na građane i koji osigurava lokalno vlasništvo i uključivanje u čitav proces tranzicione pravde.
- Buduća strategija treba da posluži kao platforma za otkrivanje mnogih strana istine, i za obezbeđivanje pravde žrtvama na neselektivnoj i neetničkoj osnovi, a da se prava distribuiraju na pravedan, pošten, i inkluzivni proces. Strategija treba da ima sveobuhvatan pristup, koji uključuje i integriše različite stubove tranzicione pravde kako bi se osiguralo da se potrebe pogođenih zajednica rešavaju na holistički i inkluzivan način.
- Da bi se osiguralo da se strategija sprovodi u praksi, potreban je institucionalni mehanizam koji okuplja postojeće inicijative i mehanizme tranzicione pravde na Kosovu. Verovatnoća uspeha buduće strategije zavisi od nacionalnog konsenzusa o važnosti davanja prioriteta donošenju politika i primeni tranzicione pravde, što podrazumeva političku volju svih političkih partija, etničkih grupa, grupa civilnog društva i udruženja koja predstavljaju pogođene zajednice, kao i međunarodne misije i donatora na Kosovu.
- Državne institucije i pravosudna tela moraju blisko sarađivati sa civilnim društvom i medijima kako bi promovisali tačno i na činjenicama zasnovano izveštavanje o suđenjima za ratne zločine i kako bi se suočili sa pogrdnim i negativnim etiketiranjem procesa tranzicione pravde na Kosovu. Konkretno, postoji hitna potreba za dizajniranjem obrazovnih i terenskih programa koji poboljšavaju znanje šire javnosti o tranzicionoj pravdi.
- Dijalog za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova koji podržava EU mora da se bavi hitnim i nerešenim pitanjima suočavanja sa prošlošću, a eventualni sporazum treba da uzme u obzir potrebe i perspektive svih pogođenih zajednica.
Ovaj članak se oslanja na studije “Demokratizacija tranzicione pravde – Ka promišljenoj infrastrukturi za suočavanje sa prošlošću” (maj 2020.) i “Perspektive građana o budućoj strategiji za tranzicionu pravdu na Kosovu ” (januar 2021.), čiji su autori Dr Gezim Visoka i Besart LJumi; a koje su objavili Integra, Nova društvena inicijativa i PAKS uz podršku Platforme znanja o bezbednosti i vladavini prava (Holandija) i Američke ambasade na Kosovu.