5 C
Pec
ponedeljak, 19 aprila, 2021

Radio Goraždevac i program na bosanskom jeziku na Radiju Peja jedini su način informisanja zajednica u pećkom regionu

Piše: redakcija RG

Decenija koja je za nama donela je promene u načinu na koji se građani informišu, pa se tako danas mladi uglavnom informišu preko interneta, dok su oni koji pripadaju starijoj populaciji ostali verni tradicionalnim medijima radiju i televiziji. Na to ukazuje istraživanje Radio Goraždevca koje je sprovedeno u region Peći tokom januara i februara.

Ovo istraživanje je pokazalo da građani najviše veruju lokalnim medijima kada su u pitanju teme iz njihovog okruženja, pa su tako pored Radio Goraždevca, najčitaniji Radio Kim i portal Kossev.

Manjinske zajednice u regionu Peći nemaju puno izbora kada je u pitanju informisanje na svom maternjem jeziku. Jedini mediji koji još uvek funkcioniše a da program emituje na nekom od jezika manjinskih zajednica je Radio Goraždevac. Ovaj radio trenutno je jedini licencirani medij od strane Nezavisne komisije za medije koji emituje svoj program dvadeset četiri sata. Dok u regionu Peći postoji još jedan radio na srpskom jeziku, Radio Bravo i jedan na bosanskom jeziku Radio Hayat, koji iako imaju regularnu licencu ne emituju program.

Sajt gorazdevac.com beleži u poslednje vreme ogormoan broj poseta i to su uglavnom ljudi koji pripadaju mlađoj I srednjoj populaciji a više od polovine posetilaca su žene. Samo u februaru ove godine sajt beleži preko 3800 poseta. Najviše je onih koji na goraždevac.com svraćaju nekoliko puta nedeljno a najviše zbog lokalnih tema koje dominiraju na ovom sajtu.

Foto: Najzanimljiviji rezultati istraživanja

Glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević kaže da je uloga i važnost postojanja jednog ovakvog medija u jednom malom mestu kakvo je Goraždevac od neprocenjive važnosti za srpsku zajednicu ali i za sve ostale koji prate ovaj medij.

„Kada je u pitanju srpska zajednica koja živi u Pećkom regionu, radio Goraždevac igra svakako najključniju ulogu u informisanju svih ljudi koji ovde žive. I ne samo to, radio Goraždevac je često mediji koji podstiče neke promene, koji podstiče neke procese, koji ukazuje na probleme gradjana, jednostavno tako što predstavlja njihove probleme i na taj način upućuje institucije na rešavanje istih“ kaže Darko Dimitrijević.

On ističe da Radio Goraždevac ima jako dobre odnose sa gotovo svim institucijama ali da je uvek na strani građana.

Radio Goraždevac je jako značajan mediji u smislu da predstavlja probleme ljudi i da jednsotavno o tome govori u javnosti, što je u neku ruku jako dobro, jer na taj način imamo situaciju da upravo ti gradjani od toga imaju benefit. S druge strane radio Goraždevac se kao mediji u poslednjih 20 godina jako puno razvio, od jedne male lokalne, da ne kažem seoske radio stanice, danas se čuje u više opština. Danas pored radio programa imamo jako dobar sajt sa lokalnim vestima, sa pitanjima koje muče lokalnu zajdenicu. Isto tako uz Radio Goraždevac i web sajt, funkcioniše i jedna mala TV produkcija koja često slikom predstavi odredjene temee iz ovog kraja a koje neretko obiđu ne samo prostor na Kosovu nego i šire u regionu. To je jako značajno za jednu malu zajdenicu kava je srpska zajednica u Pećkom regionu, i radio Goraždevac će nastaviti da funkcioniše i da ispunjava svoju misiju u tom smislu“, rekao je glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca.

Darko Dimitrijević ističe da je finansiranje nezavisnih medija na Kosovu jako problematičan.

„Ono što jeste problem radio Goraždevca, ali to je svakako problem i ostalih medija na manjinskim jezicima jeste problem finansiranja. Nestabilini izvori prihoda, koji se uglavnom stvaraju podrškom stranih donatora, medjunarodne zajednice, a koji su opet varjabilni u smislu da nisu standrardni i redovni, već se odnose na projektne aktivnosti, svakako predstavljaju problem u funkcionisanju Radio Goraždevca, održavanju redovnog broja osoblja, funkcionisanju terenskih aktivnosti što je neizostavno za medije. Zakonom nisu odredjeni nikakvi parametri koji bi osigurali medijima da imaju barem onaj osnovni izvor prihoda i da na taj način stabilizuju svoje poslovanje ali i samim tim i svoju misiju da informišu gradjane i da jednostavno budu servis onima kolji ih prate“, rekao je Dimitrijević.

Radio Goraždevac počeo je sa radom u oktobru 1999.-te godine i krajem ove godine obeležiće dvadeset dve godine postojanja.

Foto: Darko Dimitrijević, glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca

Radio Peja ima program na bosanskom i muziku na turskom jeziku

Osim na Radio Goraždevcu program na manjiskim jezicima u regionu Peći se još može čuti na bosanskom jeziku na Radio Peja u trajanju od dva sata dnevno, koji u dnevnom terminu još emituje muziku na turskom jeziku.

Program na bosanskom jeziku 15.jula ove godine navršava dvadeset jednu godinu postojanja na Radio Peji, kaže urednica Esma Lješanin.

Počeci su dosta bili teški zbog same situacije i svega onoga što se izdešavalo, medjutim vremenom mi smo počeli da pridobijamo slušaoce. Doduše, mi smo malo ozbiljniji, sama uredjivačka politika radija je takva, neammo možda ni vremena a ni tog prostora toliko da bi se bavili muzikom, ispunjavanjem muzičkih želja, kako da kažem komercijalnog programa. Uglavnom se sve svodi na ozbiljniji program, na informisanost, na vesti, na emisije koje su informativnog karaktera“, kaže Esma.

Kada je u pitanju informisanje na bosanskom jeziku Esma Lješanin kaže da se pored ovog programa ono svodi na portale i društvene mreže, ali da ovaj region nikako nije u fokusu.

„Mogu da vam kažem malo žalosno je barem što se tiče našeg kraja, malo smo onako uspavani. Doduše imamo nekoliko tih bosanskih portala, koji se isključivo informišu preko faceboka naloga gde se plasiraju informacije koje se dešavaju. Doduše naša sredina malo je zapostavljana, nismo toliko u trendu da iznosimo svaku informaciju u odnosu na Prizrence, koji svaku informaciju, svaki detalj zabeleže i plasiraju, da informišu svoju zajednicu. Kod nas je to malo teže“, kaže Lješanin.

O tome koliko je velika potreba za loklanim medijima i informacijama Esma govori slikovito i kroz primere.

Mogu da kažem dosta je velika koncetracija bošnjaka u Pećko-istočkom kraju i ima da se dešavaju stvari koje su vredene. Možda nekima nije toliko bitna poljoprivredna tema, mnogo puta se smejemo i kažemo šta je bitna informacija, da li su krave dobile muzalice ili nisu. Medjutim to je za nekoga kome je potrebna ta muzalica veoma bitna informacija, tako da je za nas u ovom kraju dosta uskarćenih informacija“, izjavila je Esma Lješanin.

Nedostatak lokalnih medija delimično upotpunjuju oni koji imaju širu publiku kaže Esma.

Tu je RTK 1 program na bosanskom jeziku, pa onda i radio Kosova takodje program na bosanskom jeziku koji dva sata ima programa i oni se dosta muče i uspevaju da barem donekle plasiraju informacije iz našeg kraja. Tu sam i ja koliko mogu, sama sam i u studiju i na terenu. Mogu da vam kažem u odnosu na druge krajeve na Kosovu, ljudi koji žive ovde, ljudi koji imaju neku informaciju, nisu ti koji bi pozvali i rekli evo ovo je bitno da vam kažemo, ali iz dana u dan mogu da kažem da smo već bolji, dosta se čujemo, dosta se informišu, zato što je tehnika učinila svoje“, zaključuje urednica programa na bosanskom jeziku na Radiju Peja Esma Lješanin.

Foto: Esma Liješanin, urednica programa na bosanskom jeziku na Radiju Peja

Mladi ljudi se najviše informišu preko interneta

Mladi ljudi najviše vremena tokom dana provode na internetu I društvenim mrežama pa samim tim to uvek bude I glavni način na koji se informišu. To važi I za povratničke sredine, kaže mladi reper iz Osojana u opštini Istok, Danilo Đurić (Londan Londaneze).

Mislim da se mladi najčešće informišu putem interneta, putem stranica na instagramu i facebuku, a stariji mislim da najviše prate vesti preko televizije. Straiji se informišu preko satelita a ja što se mene lično tiče uglavnom pratim domaće, lokalne radio stanice kao što su Radio Goraždevac, Kossev i Kim“, kaže Danilo.

Đurić međutim ističe još jedan problem kada su u pitanju mladi a to je da mladi često ne proveravaju informacije koje pročitaju na internetu.

Mislim da se mladi najviše informišu putem portala, a koliko proveravaju ispravnost tih vesti nisam siguarn, za sebe znam da proveravam i da pratim samo one portale za koje znam da su ipsravni i koji daju tačne informacije“, kaže Danilo Đurić iz povratničkog sela Osojane“, kaže Danilo Đurić iz Osojana.

Foto: Darilo Đurić, reper iz Osojana

Pandemija korona virusa stvorila je dodatne probleme u medijima a posebno u onim medijima koji izveštavaju na srpskom jeziku. Novinari najčešće govore da su nedostupnost sagovornika iz zdravstvenih ustanova, problem sa prevodom na srpski jezik i nedostatak fondova za projektno finaniranje, glavni problemi mnogih srpskih medija na Kosovu, tokom krize koja je izazvana pandemijom virusa Covid 19.

4,039FanovaLajkuj
352PretplatniciPretplatite se

vesti