13 C
Pec
ponedeljak, 10 maja, 2021

Stefan Radojković: Ako je sve genocid, onda ništa nije genocid

Foto: Dejana Batalović

Gost emisije „Naše jutro“, bio je stručni saradnik Muzeja žrtava genocida Stefan Radojković koji je govorio o tome kako je reč „genocid“, počela da se upotrebljava od najtežih zločina, do političkih zloupotreba.

On je komentarisao polemiku u kosovskoj javnosti oko manastira Visoki Dečani i najave događaja u organizaciji Muzeja žrtava genocida, povodom obeležavanja 22.aprila, dana proboja iz ustaškog logora Jasenovac.

Radojković je za Radio Goraždevac rekao da trenutnim ponašanjem ne možemo da razumemo stradalničke teme i da je u suštini došlo do devalvacije termina „genocid“, zbog čega ljudi koji se bave studijama genocida i holokausta počinju da izbegavaju taj termin.

„Evo poslednji primer je Vjosa Osmani ali nije ona jedina, ona je samo jedan trend i to globalni trend. Sve je počelo, na žalost, takozvanim Bertrandovim ili Raselovinm tribunalom iz 60-ih godina, zbog zločina koje su američke trupe počinile u Vijetnamu, konkretno masakru u Mi Laju. Taj Raselov tribunal je trebalo da sudi američkim trupama koje su počinile zločin. Taj zločin se desio svakako i on je činjenica. U tim svojim „sudskim procesima“, oni su dokonali da je to zapravo zločin genocida, samim tim razvodnjavajući osnovnu Lemkinovu definiciju genocida, koja je usvojena 1948. godine od strane Ujedinjenih nacija. Sada možemo pretpostaviti da se taj trend samo ubrzao, naročito u ovim krajevima kod nas, posebno posle povratka Vladimira Dedijera. On je osamdesetih godina došao u Jugoslaviju posle srmti Broza Tita i kao član Raselovog tribunala počeo je da forsira definiciju genocida, koja je toliko razvdnjena, da bukvalno svaki zločin ti možeš da nazoveš genocidom. Ako je sve genocid, onda ništa nije genocid.  Imali smo respade 90-ih i opšte globalno nakon hladnog rata, razne zločine koji su se dešavali. Tako na primer imamo Ruandu koja jedan klasičan primer genocida a onda imamo neke druge zločine koji se ne uklapaju u tu definiciju ali se to predstavlja kao izuzetno korisna politička alatka. Sada to više nije analitički termin gde vi možete da zaključite na osnovu upotrebe tog termina gde je stvarno počinjen zločin genocida, već on služi za diskreditaciju suparničke strane, ma koja god suparnička strana bila. U tom ključu treba razumeti i Vjosu Osmani, ona je samo deo zapravo jedne poplave i devalvacije tog termina. U nauci danas ozbiljni naučnici razmišljaju o tome da li uopšte vredi koristiti taj termin, koliko je njegova vrdnost opala i analitička upotrebljivost je opala, baš zbog političkih zloupotreba. Naravno, ovo što priča Vjosa Osmani to apsolutno nije podržano nikakvim činjenicama i to jednostavno nešto što ona mora zbog svog izbornog tela da priča da bi održala rejting“, kazao je Radojković.

Radojković je prokomentarisao i to što je manastir Visoki Dečani je nedavno uvršten na listu najugroženijih kulturno-istorijskih spomenika evrope, zbog čega je albanska javnost na Kosovu burno reagovala.

„Opšte poznata je teza da Srpska pravoslavna crkva postoji osamsto godina. Srpske države nisu postojale toliko, bilo ih je više u raznim formama i oblicima u raznim periodima i to  je ono što garantuje opstanak srpskog naroda u fizičkom ali i u indetitetskom smislu, tako da nije slučajno što su Visoki Dečani prepoznati kao opasnost za albansku zajednicu iako oni, naravno, svi znamo da nisu nikakva opasnost za albansku zajednicu. O tome svedoče konkretna dela monaštva manastira Visoki Dečani. Dakle, oni su jako bitni u identitetskom smislu, za fizički opstanak Srba uvek su bili, za fizički opstanak svih ljudi koji su živeli na Kosovu i Metohiji, jer svi znamo šta je bratstvo manastira uradilo burne 1998 – 1999. godine, i nakon toga za ljude koji su živeli u Metohiji. Nije čudno što oni pokušavaju, zapravo, da ih prisvoje, da se predstavi kao da su to manastiri kosovske istorije ili kosovskog nasleđa. Oni jesu svečovečanska vrednost, svehrišćanska vrednost, i naravno svesrpska vrednost a samim tim što su svečovečanska vrednost, njih treba da baštine i da cene ljudi albanske nacionalnosti. Međutim, pokazalo se zapravo, da je to koren koji mora da se isčupa, da bi Srbi nestali sa određenih područija a to je upravo ono korenje koje mi danas branimo i koje ćemo po svemu sudeći nastaviti da branimo, jer jednostavno mi ne možemo da odustanemo od sebe“, smatra Stefan Radojković.

On je u emisiji rekao da Muzej žrtava genocida kao vrhunska institucija Republike Srbije ima veliki broj aktivnosti, pogotovo u aprilu jer se 22 aprila, obeležava dan proboja logora Jasenovac. Ove aktivnosti služe za informisanje naše ali i inostrane javnosti o tome šta se dešavalo na područijima Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srema od 1941 do 1945. godine. Tokom nedelje biće objavljene dve publikacije o zločinima ustaša i muslimanskih milicija oko planine Kozare, promocija dve knjige, a biće organizovane i dve izložbe u Beogradu.  

Kompletan intervju možete videti na linku ispod:

4,043FanovaLajkuj
352PretplatniciPretplatite se

vesti